Sve ređa poskupljenja

Potrošačke cene su u toku cele 2013. godine uvećane za svega 2,2 procenta, pokazuju podaci Ministarstva trgovine i to je, kako tvrde, najmanje u nekoliko poslednjih decenija.

Iako će se građani teško saglasiti sa tim da su poskupljenja bila tako mala, statistika nam potvrđuje da ovako niska inflacija (rast cena) nije evidentirana čak u poslednjih četrdesetak godina. Kako se navodi u dokumentu Ministarstva trgovine o rastu cena u 2013. godini, na tako nisku inflaciju uglavnom su delovale cene hrane i bezalkoholnih pića, koje su zbog dobrih klimatskih uslova i povećanih prinosa poljoprivrednih kultura snižene. A tose, kako zaključuju, odrazilo i na cene hrane.

Na ovu problematiku, međutim, treba i nešto šire gledati. Na to što rast cena nije bio veći, nije uticala jedino rodna godina. Suštinska brana poskupljenjima je – pad kupovne moći građana koji se nastavio i u 2013. godini. To potvrđuje i Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

– U toku 2013. godine imali smo pad potrošnje od 7,8 odsto i očekuje se da će se on nastaviti u 2014. godini. Tražnja je mala i trgovci nemaju prostor za poskupljenja. Osim toga, u 2013. godini su kurs i cene energenata bili stabilni, a plasmani banaka manji. To znači da sve stoji i da nijedan faktor nije mogao da pogura inflaciju – objašnjava Milićević.

Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, takođe glavni uzrok niskoj inflaciji vidi u smanjenoj potrošnji.

– Plate i penzije su u 2013. godini pale između dva i tri procenta i kako zbog toga promet opada, trgovci se ne usuđuju da podižu cene. Otuda mala poskupljenja i niska inflacija – objašnjava Nikolić.

On, međutim, dodaje da nije sve ni u besparici građana, niti u rodnoj godini. Zbog pada prometa, mnogi trgovci su počeli da posluju u sivoj zoni. Samim tim, troškovi njihovog poslovanja su niži, oni drže niže cene i tako su nelojalna konkurencija trgovinskim lancima koji posluju legalno i koji se i zbog toga ne usuđuju da podižu cene na svojim rafovima.

– Ipak, prema mom mišljenju ključna stvar su sve slabija kupovna moć i besparica. U takvoj situaciji nema trgovca koji bi voljno podigao cene – zaključuje Goran Nikolić.

Kada se govori cenama, treba reći da je u Srbiji u 2013. godini čak dva puta zabeležena deflacija, odnosno opšti pad cena. Većina građana se ponovo neće složiti da je u Srbiji bilo šta pojeftinilo, ni u julu kada statistika prvi put nije detektovala rast cena na mesečnom nivou, niti u novembru kada se to dogodilo po drugi put, pa se čini da je to najviše obradovalo kreatore naše monetarne politike – pomoglo im je da inflaciju uklope u ono što su projektovali. Reč je doduše o simboličnim brojkama – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u novembru u proseku bile niže za 0,6 odsto nego u oktobru, a u julu je deflacija iznosila 0,9 procenata. Kako nam ekonomska teorija objašnjava da je deflacija, između ostalog, i posledica pada tražnje, ukoliko se ponovi trebalo bi da se zabrinemo oko toga da li nam ovi podaci nagoveštavaju novu recesiju.

Što se tiče kursa dinara i on je bio manje-više stabilan u toku cele 2013. godine.

– Kurs dinara je bio stabilan i za celu godinu je povećan oko jedan odsto, a izuzetak je bio jul kada je porastao za 2,8odsto. U decembru 2013. godine jedan evro je vredeo oko 114,70, a u decembru 2012. godine oko 113,50 dinara, što je 1,20 dinara više – navode u Ministarstvu trgovine.