Све ређа поскупљења

Потрошачке цене су у току целе 2013. године увећане за свега 2,2 процента, показују подаци Министарства трговине и то је, како тврде, најмање у неколико последњих деценија.

Иако ће се грађани тешко сагласити са тим да су поскупљења била тако мала, статистика нам потврђује да овако ниска инфлација (раст цена) није евидентирана чак у последњих четрдесетак година. Како се наводи у документу Министарства трговине о расту цена у 2013. години, на тако ниску инфлацију углавном су деловале цене хране и безалкохолних пића, које су због добрих климатских услова и повећаних приноса пољопривредних култура снижене. А тосе, како закључују, одразило и на цене хране.

На ову проблематику, међутим, треба и нешто шире гледати. На то што раст цена није био већи, није утицала једино родна година. Суштинска брана поскупљењима је – пад куповне моћи грађана који се наставио и у 2013. години. То потврђује и Драгован Милићевић, државни секретар у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

– У току 2013. године имали смо пад потрошње од 7,8 одсто и очекује се да ће се он наставити у 2014. години. Тражња је мала и трговци немају простор за поскупљења. Осим тога, у 2013. години су курс и цене енергената били стабилни, а пласмани банака мањи. То значи да све стоји и да ниједан фактор није могао да погура инфлацију – објашњава Милићевић.

Горан Николић, економиста Института за европске студије, такође главни узрок ниској инфлацији види у смањеној потрошњи.

– Плате и пензије су у 2013. години пале између два и три процента и како због тога промет опада, трговци се не усуђују да подижу цене. Отуда мала поскупљења и ниска инфлација – објашњава Николић.

Он, међутим, додаје да није све ни у беспарици грађана, нити у родној години. Због пада промета, многи трговци су почели да послују у сивој зони. Самим тим, трошкови њиховог пословања су нижи, они држе ниже цене и тако су нелојална конкуренција трговинским ланцима који послују легално и који се и због тога не усуђују да подижу цене на својим рафовима.

– Ипак, према мом мишљењу кључна ствар су све слабија куповна моћ и беспарица. У таквој ситуацији нема трговца који би вољно подигао цене – закључује Горан Николић.

Када се говори ценама, треба рећи да је у Србији у 2013. години чак два пута забележена дефлација, односно општи пад цена. Већина грађана се поново неће сложити да је у Србији било шта појефтинило, ни у јулу када статистика први пут није детектовала раст цена на месечном нивоу, нити у новембру када се то догодило по други пут, па се чини да је то највише обрадовало креаторе наше монетарне политике – помогло им је да инфлацију уклопе у оно што су пројектовали. Реч је додуше о симболичним бројкама – према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене су у новембру у просеку биле ниже за 0,6 одсто него у октобру, а у јулу је дефлација износила 0,9 процената. Како нам економска теорија објашњава да је дефлација, између осталог, и последица пада тражње, уколико се понови требало би да се забринемо око тога да ли нам ови подаци наговештавају нову рецесију.

Што се тиче курса динара и он је био мање-више стабилан у току целе 2013. године.

– Курс динара је био стабилан и за целу годину је повећан око један одсто, а изузетак је био јул када је порастао за 2,8одсто. У децембру 2013. године један евро је вредео око 114,70, а у децембру 2012. године око 113,50 динара, што је 1,20 динара више – наводе у Министарству трговине.