Nuklearna centrala u epicentru

Nuklearna centrala sa sedam reaktora – najveća na svetu – u epicentru zemljotresa jačine 6,8 stepeni Rihterove skale. Horor scenario koji se umalo nije desio u ponedeljak  u Japanu. Epicentar je bio udaljen samo 19 kilometara od nuklearnog postrojenja čiji je kapacitet 7,2 miliona kilovat-sati struje, namenjene pre svega Tokiju koji je 215 kilometara jugoistočnije.
Otklanjajući posledice još jednog zemljotresa koji je na japanskoj skali od sedam, imao snagu veću od šestice, i koji je, prema jučerašnjem bilansu imao devet žrtava, više od hiljadu povređenih i ogromnu štetu u gradu Kašivazaki, ostavivši 13.000 od 95.000 stanovnika bez krova nad glavom – Japanci se suočavaju i sa štetom koja je naneta nuklearnoj centrali, otkrivajući pri tom da ona, kao i sve druge, ipak nije tako bezbedna koliko se tvrdilo.

Zemljotres je izazvao čak 50 kvarova u pogođenom postrojenju, uključujući i izlivanje oko 1.200 litara radioaktivne vode u more, jedan manji požar, kvarove na važnim ventilima, gubitak struje i slično. Uprkos tome što je ovaj zemljotres izazvao najveće vibracije ikad registrovane u jednoj nuklearnoj centrali, svi njeni reaktori su bezbedno isključeni, premda su, kako, iznose neki eksperti, vatra i gubitak struje u kontrolnim uređajima dva najverovatnija izazivača nekontrolisanih nuklearnih reakcija u ovim postrojenjima.

Najgore se, srećom, nije dogodilo, ali u Japanu sada konstatuju da izuzetno visoki bezbednosni standardi po kojima su građene njihove atomske centrale (zemlja ima 55 nuklearnih reaktora koji podmiruju trećinu nacionalnih potreba za strujom) ipak nisu dovoljno visoki za seizmički najnestabilnije tlo na planeti, što je slučaj sa ostrvima koja čine japansku teritoriju.

Centrala u Kašivazakiju, kojom upravlja Tokio elektrik pauer kompani, konstruisana je sa procenama da u regionu u kojem se nalazi može da se dogodi zemljotres maksimalne snage od 6,5 stepeni Rihterove skale. Projektovana je tako da građevina i ključni uređaji izdrže vibracije od 273 gala (gal je jedinica mere ubrzanja od jednog santimetra u sekundi na kvadrat), dok su vibracije registrovane u ponedeljak imale intenzitet od 680 gala. "Vibracije su daleko nadmašile one predviđene bezbednosnim standardima", citirao je juče "Asahi šinbun" jednog zvaničnika Agencije za nuklearnu i industrijsku bezbednost, koja radi u okviru Ministarstva ekonomije, trgovine i industrije.

Najnoviji zemljotres i šteta koju je naneo jednom nuklearnom postrojenju sasvim sigurno će ubrzati već započetu debatu o tome da li da se standardi za izgradnju atomskih centrala dodatno zaoštre i ova postrojenja učine otpornim čak i na potrese od 7,1 stepeni. Konsenzusa o ovome dosad nije bilo, pre svega zbog visoke cene koja bi morala da se plati za dodatno obezbeđenje.

Najavljeno je, međutim, da će sve nuklearne centrale biti podvrgnute detaljnoj proveri, pre svega sa aspekta adekvatnosti procena intenziteta zemljotresa koji može da ih pogodi. Orijentacija na atomsku struju, uprkos seizmički nestabilnom tlu, u Japanu inače nije sporna, jer se smatra jedinim načinom da se smanji zavisnost zemlje od bliskoistočne nafte.

Japan je dosad imao nekoliko ozbiljnih incidenata u svojim nuklearnim postrojenjima, od kojih se najveći dogodio 2004, kada je u centrali Mihama u zapadnom delu zemlje eksplodirala jedna cev rashladnog sistema, ubivši pet radnika.  Prošlog marta, u drugoj atomskoj centrali, vanredno je morao da se isključi jedan reaktor, posle čega je menadžment priznao da je zataškao veliki incident iz 1999, kada je došlo do nekontrolisane lančane reakcije koja je trajala punih 15 minuta.