Sveti Trifun, vino i ljubav

NOVI SAD – Hrišćanski svet danas slavi ljubav - pravoslavci obeležavaju svetog Trifuna - zaštitnika vina, vinograda i vinove loze, zaštitnika poljskih useva i zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, a katolici svetog Valentina zastitnika zaljublenih.

Današnji dan naziva se i „Dan zaljubljenih”, a mnogi će ga proslaviti uz vino - piće za koje se često zna reći da je „piće ljubavi”.

Somelijer i urednik specijalizovanog časopisa „Vajn fajn” (Vine fine), Dragan Stanković kaže da je sveti Trifun pomalo bio zaboravljen praznik u Srbiji, ali da je ponovnim pokretanjem sadnje vinove loze i vraćanjem vere u vino i vinare, počela da se vraća i vera u svetog Trifuna.

Stanković je kazao Tanjugu da istorijski podaci govore da se na prostorima Srbije još u vreme rimskog imperatora Markusa Aureliusa Probusa sadila vinova loza, a da je ovdašnje stanovništvo prihvatilo da se bavi vinogradarstvom, što, po njemu, svedoči da je, vino i vinogradarstvo duboko ukorenjeno u istoriju ovih prostora.

Po njegovim rečima budućnost srpskog vinarstva definitivno je sigurna i zagarantovana, jer su sada, kako je kazao, „veliki igrači” na tržištu proizvodnje vina shvatili da je sve u vinogradu, da treba da nastave da rade i da ulažu u vinograde.

„Svi ljudi koji su u poslednjih deset godina sa velikom energijom i ljubavlju ušli u posao sa vinom zajedno sa vinogradarima, vinarima, trgovcima i somelijerima nalaze se u istoj misiji edukacije potrošača”, rekao je Stanković dodajući da je evidentno da se poslednjih godina dosta uradilo kako na edukaciji potrošača, tako i na edukaciji samih proizvođača vina.

On je naglasio da će nam proizvodnja u narednom periodu sigurno doneti kvalitet, jer imamo, kako je kazao, „bogomdanu zemlju” i fenomenalne klimatske uslove, ali je naglasio da moramo mnogo više uraditi na planu marketinga jer je „vino jedan od retkih proizvoda koji ozbiljno možemo prodavati svetu”.

Stanković kaže da Srbija ima šta da ponudi ljubiteljima vina iz inostranstva i da bi im on lično preporučio vina koja, kako je rekao, ne mogu da probaju u Beču ili Parizu. Primera radi iz Župe Aleksandrovačke to bi bila „tamjanika” ili „prokupac”, a pored vina iz Fruške gore koja predstavljau obeležje tog vinogorja Stanković bi preporučio i sorte koje fruškogorski vinari pokušavaju da vrate - „neoplantu”, „silu” ili „kevendinku”.

„U suštini ta podela Srbije na regiona za bele i crvene sorte je vrlo diskutabilna u ovom današnjem periodu jer imate situaciju da se klima menja na planeti Zemlji i do pre desetak godina je bilo nezamislivo da na Fruškoj gori uzgojimo neke izuzetno teško uzgojive crvene sorte, kasne crvene sorte, a 2011. godine Fruška gora iznedrila neviđene primerke velikih crvenih vina, o čijem kvalitetu svedoče svetske nagrade kojie su dobili naši proizvođači”, kazao je Stanković.

Veliki doprinost razvoju pre svega kulture pijenja vina, a onda i proizvodnje dali su skupovi vinara i druge manifestacije koje u središtu imaju promociju vina i vinogradarstva, među kojima je svakako jedna od najznačajnijih – Festival vina „Interfest” koji se više od decenije, početkom leta, održava u Novom Sadu.

„Osnovni cilj pokretanja „Interfesta” kao međunarodnog festivala vina je upravo edukacija potrošača. U vreme kada smo pokrenuli taj Festival u našoj zemlji je bio vrlo mali broj proizvođača vina, ako izuzmeno one velike državne vinarije. Tek su najhrabriji vinari počeli da flaširaju svoja vina i stidljivo su počeli da se pojavljuju na našem tržištu”, rekla je direktor „Interfesta” Nataša Budisavljević, ističući da nije ni slutila koliko će se vinarstvo u Srbiji razviti za samo jednu deceniju.

Po rečima Budisavljevićeve sinergija festivala vina, vinskih časopisa i vinoteka, koje su se počele pojavljivati, i samih vinara, učinila je da postignuti rezultati na planu edukacije potrošača i razvoja vinogradarstva i vinarstva premaše sva očekivanja.

Poučena dobrim rezultatima koje po vinarstvo u Srbiji daje „Interfest”, Budisavljevićeva je odlučila da pokrene i „zimsku vinsku priču” i to na Kopaoniku, gde će, tokom poslednjeg vikenda marta meseca, biti održana „Vinterfest” – Prvi međunarodni „Vajn Ski” (Wine&Ski) festival u okviru kog će biti održana Prva konferencija posvećena vinskom turizmu, koja će biti regionalnog karaktera.

„Ovih godina se mnogo govori o vinskom turizmu kod nas, koji je u začetku i za koji verujem da će se vrlo brzo razviti kao što se razvilo i samo vinarstvo. Razmišljajući o toj temi kao logično nametnuo se Kopaonik kao naša najposećenija turistička destinacija i ideja je da se baš taj Kopaonik poveže sa vinom, tako što će se na toj planini održati Prva konferencija posvećena upravo vinskom turizmu, a da se sa druge strane brojnim turistima iz inostranstva omogući da u tom lepom belom ambijentu probaju naša srpska vina”, rekla je direktorica „Interfesta”.

Mnogi će danas u „slavu ljubavi”, kao što je to uobičajeno u svečanim prilikama, svoje partnere izvesti na neki svečani ručak ili romantičnu večeru, uz neizostavno vino. Često se mnogi pitaju koje vino se pije uz koju vrstu hrane, a menadžer vinoteke „Buke”, Zoran Deić, kaže da postoje određena pravila, odnosno preporuke koja hrana se kombinuje sa kojom vrstom vina.

„Određene preporuke postoje kako bi iz hrane izvukli najlepši ukus. Primera radi, biftek sa tartufima bi se savršeno uklopio sa nekim crvenim vinima tipa „kraljevskog kaberne sovinjona”, ili nekog robusnog „vranca”, odnosno zavodljivog „širaza”. Neku laganiju ishranu tipa paste sa tartufima uparili bi sa „merloom” ili sa „kaberne sovinjonom”, dok bi uz rižoto išao „sovinjon blan”, ili „šardone”, ili „roze” koji se fantastično uklapa u sva jela te vrste”, rekao je Deić.

Uz piletinu u kombinaciji sa nekim sirevima, po Deićevim rečima, najbolje je naručiti voćna vina poput „pino noara”, uz dimljene sireve i neke vrste ribe najbolje bi bilo konzumirati barikirani „šardone”, dok bi lovačke specijalitete, takođe, trebalo upariti sa barikiranim vinima poput „vranca”, „merloa”, „kabernea”.

Uz dobro vino danas definitivno treba nazdraviti i podići čašu u čast ljubavi – svim zaljubljenim i svima koji su to bili i koji će to biti Srećan „Dan zaljublenih” i Srećan sveti Trifun.  nć/jpe