Svi znali – samo direktorka kriva

U poslednjih desetak godina od kako u Srbiji banke ozbiljnije odobravaju stambene kredite, više od 90.000 građana došlo je do krova nad glavom. Krediti su, podrazumeva se, pošto dinarskih na dug rok nema, s valutnom klauzulom, što znači da se usklađuju s vrednošću strane valute – evro ili švajcarac, s kamatom od najmanje četiri do pet odsto. Bilo ih je i skupljih.

Preračunato, to znači da onaj ko je od banke uzeo kredit od oko 60.000 evra na rok otplate od 20 ili više godina, moraće da vrati banci sigurno još toliko. Dakle, stan će ga, kada ga isplati, koštati 120.000 evra. Na stranu sve administrativne peripetije i učešće koje su morali da daju da bi uopšte ušli u uži izbor za stambeni kredit.

Svi oni danas samo mogu da pozavide zaposlenima u penzijskom fondu kojima je umesto banke stambenu pozajmicu davala kuća u kojoj rade. I to po kamatnoj stopi od 0,5 odsto godišnje na rok otplate od 10 do 30 godina. Pošto je reč o dinarskim kreditima oni su zbog pada vrednosti dinara prošli jeftinije i vratili možda i manje od osnovnog iznosa.

Koliko je po tom osnovu oštećen budžet, jer Fond PIO zaposlenih nema svojih para iz kojih bi finansirao zajedničke potrebe zaposlenih, to za sada niko ne zna. Verovatno se nikada neće ni znati. 

PIO fond sve te privilegije nije mogao da odobrava zaposlenima po zakonu na šta je državni revizor upozorio i s tom praksom se prestalo. Da li je to sve moglo bez saglasnosti vlade, Upravnog odbora i Narodne skupštine? Svakako ne, ali su finansijske predloge budžeta Fonda PIO svi imali pred sobom. I šta se dešavalo? Ti planovi su usvajani po automatizmu bez udubljivanja u sve stavke pa i one koje se odnose na kreditiranje stanova, ili zimnica. U njih je pronikao revizor, iako je, bez svake sumnje, i budžetska inspekcija „češljala” papire tog fonda više puta, ali nije našla ništa nezakonito.

Kako je to moguće, ako su sve prethodne vlade, svi direktori PIO fonda, i ministri finansija glasali za takav predlog budžeta?

Državni revizor je do sada podneo četiri prekršajne prijave protiv Fonda i same direktorke. U DRI kažu, da što se tiče stambenih kredita da je Fond PIO u 2012. godini, a i ranije, počev od 2007. isplaćivao kredite zaposlenima za stambene potrebe na osnovu pravilnika koji je sam doneo, mimo zakona.

Vrednost stambenih kredita u 2012. godini iznosio je 185.093.000 dinara. Problem je što to nisu pare samog Fonda, već svih zaposlenih, koji su svoju starost osigurali svojim doprinosima kod Fonda PIO, među kojima je, bez svake sumnje, ogroman broj onih koji su svoje stambeno pitanje rešili o svom trošku, ili su i dalje beskućnici.

U postupku revizije utvrđeno je da Fond PIO nije u obrazloženju finansijskog plana naveo bliži opis nabavke finansijske imovine (kredit, stanje obaveza odnosno potraživanja u pogledu glavnice, anuiteta, kamate, kursne razlike i dr.) što nije u skladu sa članom 10. ovog pravilnika.

Upitani da li su tokom kontrole drugih sličnih institucija naišli na slične privilegije, u DRI kažu, da u do sada sprovedenim revizijama nisu utvrdili postojanje zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenima u drugim budžetskim korisnicima.

U Fondu PIO s druge strane kategorički tvrde da je materijalno-finansijsko poslovanje i namenska upotreba sredstava često bila predmet kontrole budžetskih inspekcija i revizija, a samo od 2000. godine izvršeno je šest kontrola i revizija, koje nikada nisu dale primedbu na davanje zajmova zaposlenima ili dovele u pitanje pravni osnov za ovu vrstu davanja, koji se vraćaju u celosti.

Zajmovi za poboljšanje stambenih uslova odobravani su po Pravilniku o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i ovaj pravilnik stavljen je van snage 6. marta 2013, kada je stupila na snagu Uredba o platama zaposlenih u javnim službama. Tokom 2013. godine obustavljeni su i zajmovi zaposlenima i za zimnicu.

-----------------------------------------------------------------------

Neosnovane tvrdnje

Sindikat Fonda PIO, koji se oglasio ovim povodom, kaže da su neosnovane tvrdnje o raznim pogodnostima koje imaju zaposleni, a kojima se stvara utisak da se u interesu zaposlenih u Fondu krši zakon.

Zajam zaposlenima za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika, direktor Fonda odobravao je isključivo na inicijativu sindikata, a u skladu sa zakonskim propisima i aktima Fonda, što ne predstavlja izuzetak u odnosu na druga pravna lica koja su u istom režimu plata kao i RF PIO (zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, JP „Službeni glasnik”, ustanove socijalne zaštite...).

„Napominjemo da su zaposleni u Fondu svaki zajam vratili u toku kalendarske godine. Takođe ističemo, da su, za to vreme, državni organi obezbeđivali svojim zaposlenima godišnju nagradu koja je bespovratna”, kaže se u dopisu sindikalaca Fonda PIO.