Letnji meni u tanjiru

Roštiljati u šumi, kupiti viršle na kiosku, jesti samo salatu, postati vegetarijanac ili makrobiotičar, piti a ne jesti, "baciti se" na neku dijetu i konačno doterati liniju… Pritisnuti vrućinom ovih dana, ljudi će jesti tek da utole glad, a o uravnoteženoj ishrani, kako to stručnjaci kažu, razmisliće, recimo, od nedelje. Ipak, da zavirimo u tanjir našeg čoveka. Šta jede, a šta bi bilo dobro da jede?
- Mediteranska dijeta ili mediteranski način ishrane je nutritivni model u ishrani populacije osoba koje žive u mediteranskoj oblasti, južnoj Evropi i severnoj Africi. Ovakav jelovnik obiluje voćem i povrćem, maslinovim uljem i ribom, uz ograničeni unos crvenog mesa i sugestiju da se svakog dana popije po čaša belog ili crnog vina - podseća dr Danijela Ristić-Medić iz Laboratorije za ishranu i metabolizam u Institutu za medicinska istraživanja.

- Mi se generalno toga ne pridržavamo, zato što se u našoj populaciji malo koristi maslinovo ulje, hladno ceđeno. Zadržana je navika da se koristi svinjska mast, i dalje se hrana prži na suncokretovom ulju, koristimo malo ribe. Opšta preporuka je da bi riba bar dva puta nedeljno trebalo da bude na stolu, da unos povrća i voća bude bar 400 grama dnevno u dobro izbalansiranoj ishrani, što nije slučaj u našoj populaciji i podneblju. Mi smo narod koji generalno jede malo voća, povrća, a veliku količinu mlečnih proizvoda, ali pre svega mlečnih proizvoda sa zasićenim kiselinama. Mi još nismo stigli dotle da pijemo bar dve šolje jogurta dnevno, ili obrano ili delimično obrano mleko i mlečne proizvode i posni mladi sir - objašnjava doktorka.

Ipak, ono vino kojim bi trebalo nazdraviti uz ručak lepo zvuči. Umeju Mediteranci da sebi priušte zadovoljstva…

- U vinu se nalaze polifenoli za koje je dokazano da imaju antioksidansno dejstvo i povoljno deluju na srce i krvne sudove. Ali to ipak nije piće za one koji imaju visok krvni pritisak - upozorava naša sagovornica. - Mediteranski način ishrane se razlikuje od preporuka koje daju Svetska zdravstvena organizacija i Svetsko kardiološko društvo, jer ima visok sadržaj masti, čak više od 40 odsto energetskog unosa.

Kad ovo čuju ljubitelji različitih dijeta konačno će likovati, pa dr Danijelu Ristić-Medić pitamo koji je od svih onih "proverenih menija za mršavljenje" najbolji.

- U poslednje vreme mnogo je onih, posebno muškaraca, koji prihvataju takozvanu proteinsku dijetu, koja podrazumeva uzimanje mesa, sira, uz eliminisanje voća, povrća, žitarica i ostalih namirnica bogatih ugljenim hidratima. Ishrana koja obiluje proteinima, međutim, vodi ka velikom unosu zasićenih masti i holesterola. Zato je ne bi trebalo primenjivati duže od dve-tri nedelje, ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarom, jer može da ima nepovoljan zdravstveni efekat. Tako izgubljeni kilogrami brzo se vrate.

Doktorka Ristić objašnjava da se tipični vegetarijanci hrane biljnim namirnicama, kao što su voće, žitarice, leguminoze, koštunjavi plodovi i povrće. Neki vegetarijanci jedu jaja i mlečne proizvode. Ovakav način ishrane ima povoljan zdravstveni efekat, jer je biljna hrana bogata vlaknima i riboflavonoidima, ali ono čega tu nema u adekvatnoj količini jeste kalcijum, gvožđe, proteini, vitamin B 12, vitamin De i cink, tako da osobe koje su pristalice ovakvog načina ishrane često mogu da budu anemične.

Makrobiotičari, pak, jedu integralne žitarice i povrće, ali u makrobiotičkoj ishrani zasićenih masnih kiselina je manje od pet odsto od ukupnog dnevnog energetskog unosa što je znatno manje od preporuka za adekvatan način ishrane. Makrobiotička hrana uopšte nije jednostavna za pripremanje.

- Postoji mišljenje da makrobiotika pomaže pacijentima koji imaju tumore i karcinom, ali ne postoje kliničke studije koje bi u tom smislu dale neku preporuku. Makrobiotika je, kao i vegetarijanska dijeta, izbor pojedinca. Odrasle osobe mogu da se pridržavaju vegetarijanskog načina ishrane, ali je generalni stav da bi deca vegetarijanaca i makrobiotičara, ipak, trebalo da imaju dobro izbalansiran način ishrane primeren opštoj populaciji, sa svim neophodnim nutrijentima - upozorava stručnjak Zavoda za medicinska istraživanja.

Opšta preporuka za zdravu ishranu je: izbegavati so, zasićene masnoće, margarine, jesti što više voća i povrća, neslane semenke, integralne žitarice, posne sireve i jogurt, koristiti maslinovo i laneno ulje, jesti dva puta nedeljno ribu, fizički se aktivirati, kontrolisati telesnu masu, krvni pritisak i nivo holesterola. Leti je važno popiti litar i po vode i još litar kroz mlečne napitke, supe. Kada je vrlo toplo dogodi da je neko samo žedan, a zapravo pomisli da je gladan. Zato je dobro popiti prvo čašu vode, pa tek onda sesti za sto.

Pre svega važno je piti dovoljno tečnosti, čiste vode ili negazirane mineralne vode, kao i zeleni čaj. Dobro je jesti veliku količinu voća i povrća, voćne salate i druge sveže salate, ali mora se uzeti i nešto od proteina. Neka to bude, ipak, riba, pileće meso. Ne bi trebalo preskakati obroke, valjalo bi jesti češće manje obroke, tri glavna i dve užine u vidu voća.