Летњи мени у тањиру

Роштиљати у шуми, купити виршле на киоску, јести само салату, постати вегетаријанац или макробиотичар, пити а не јести, "бацити се" на неку дијету и коначно дотерати линију… Притиснути врућином ових дана, људи ће јести тек да утоле глад, а о уравнотеженој исхрани, како то стручњаци кажу, размислиће, рецимо, од недеље. Ипак, да завиримо у тањир нашег човека. Шта једе, а шта би било добро да једе?
- Медитеранска дијета или медитерански начин исхране је нутритивни модел у исхрани популације особа које живе у медитеранској области, јужној Европи и северној Африци. Овакав јеловник обилује воћем и поврћем, маслиновим уљем и рибом, уз ограничени унос црвеног меса и сугестију да се сваког дана попије по чаша белог или црног вина - подсећа др Данијела Ристић-Медић из Лабораторије за исхрану и метаболизам у Институту за медицинска истраживања.

- Ми се генерално тога не придржавамо, зато што се у нашој популацији мало користи маслиново уље, хладно цеђено. Задржана је навика да се користи свињска маст, и даље се храна пржи на сунцокретовом уљу, користимо мало рибе. Општа препорука је да би риба бар два пута недељно требало да буде на столу, да унос поврћа и воћа буде бар 400 грама дневно у добро избалансираној исхрани, што није случај у нашој популацији и поднебљу. Ми смо народ који генерално једе мало воћа, поврћа, а велику количину млечних производа, али пре свега млечних производа са засићеним киселинама. Ми још нисмо стигли дотле да пијемо бар две шоље јогурта дневно, или обрано или делимично обрано млеко и млечне производе и посни млади сир - објашњава докторка.

Ипак, оно вино којим би требало наздравити уз ручак лепо звучи. Умеју Медитеранци да себи приуште задовољства…

- У вину се налазе полифеноли за које је доказано да имају антиоксидансно дејство и повољно делују на срце и крвне судове. Али то ипак није пиће за оне који имају висок крвни притисак - упозорава наша саговорница. - Медитерански начин исхране се разликује од препорука које дају Светска здравствена организација и Светско кардиолошко друштво, јер има висок садржај масти, чак више од 40 одсто енергетског уноса.

Кад ово чују љубитељи различитих дијета коначно ће ликовати, па др Данијелу Ристић-Медић питамо који је од свих оних "проверених менија за мршављење" најбољи.

- У последње време много је оних, посебно мушкараца, који прихватају такозвану протеинску дијету, која подразумева узимање меса, сира, уз елиминисање воћа, поврћа, житарица и осталих намирница богатих угљеним хидратима. Исхрана која обилује протеинима, међутим, води ка великом уносу засићених масти и холестерола. Зато је не би требало примењивати дуже од две-три недеље, али уз претходну консултацију са лекаром, јер може да има неповољан здравствени ефекат. Тако изгубљени килограми брзо се врате.

Докторка Ристић објашњава да се типични вегетаријанци хране биљним намирницама, као што су воће, житарице, легуминозе, коштуњави плодови и поврће. Неки вегетаријанци једу јаја и млечне производе. Овакав начин исхране има повољан здравствени ефекат, јер је биљна храна богата влакнима и рибофлавоноидима, али оно чега ту нема у адекватној количини јесте калцијум, гвожђе, протеини, витамин Б 12, витамин Де и цинк, тако да особе које су присталице оваквог начина исхране често могу да буду анемичне.

Макробиотичари, пак, једу интегралне житарице и поврће, али у макробиотичкој исхрани засићених масних киселина је мање од пет одсто од укупног дневног енергетског уноса што је знатно мање од препорука за адекватан начин исхране. Макробиотичка храна уопште није једноставна за припремање.

- Постоји мишљење да макробиотика помаже пацијентима који имају туморе и карцином, али не постоје клиничке студије које би у том смислу дале неку препоруку. Макробиотика је, као и вегетаријанска дијета, избор појединца. Одрасле особе могу да се придржавају вегетаријанског начина исхране, али је генерални став да би деца вегетаријанаца и макробиотичара, ипак, требало да имају добро избалансиран начин исхране примерен општој популацији, са свим неопходним нутријентима - упозорава стручњак Завода за медицинска истраживања.

Општа препорука за здраву исхрану је: избегавати со, засићене масноће, маргарине, јести што више воћа и поврћа, неслане семенке, интегралне житарице, посне сиреве и јогурт, користити маслиново и ланено уље, јести два пута недељно рибу, физички се активирати, контролисати телесну масу, крвни притисак и ниво холестерола. Лети је важно попити литар и по воде и још литар кроз млечне напитке, супе. Када је врло топло догоди да је неко само жедан, а заправо помисли да је гладан. Зато је добро попити прво чашу воде, па тек онда сести за сто.

Пре свега важно је пити довољно течности, чисте воде или негазиране минералне воде, као и зелени чај. Добро је јести велику количину воћа и поврћа, воћне салате и друге свеже салате, али мора се узети и нешто од протеина. Нека то буде, ипак, риба, пилеће месо. Не би требало прескакати оброке, ваљало би јести чешће мање оброке, три главна и две ужине у виду воћа.