Neshvaćena Somalija

Od našeg specijalnog izveštača

Mogadiš – Predsednik Somalije Hasan Šeik Mohamud je univerzitetski profesor, dekan fakulteta, vrlo je elokventan i govori polutiho. U poslednje vreme malo je ljut na strane novinare, posebno američke, jer ne vide da se nešto pozitivno promenilo ili menja u njegovoj zemlji. A on je pobedio na izborima 2012. godine i smatra da stvari od tada idu nabolje. Budući da ga je nedavno Džejms Klaper, direktor američke obaveštajne službe, označio kao „slabog predsednika”, Hasan Šeik Mohamud poziva američke, ali i druge strane novinare da dođu u Somaliju i uvere se da šef američke obaveštajne službe nije u pravu.

Naravno, Zapad je frustriran razvojem situacije u Somaliji jer joj je dao pomoć od dve milijarde dolara, a u zemlji i dalje postoje terorističke bande i organizacije. Somalija je zemlja najdužeg građanskog rata u Africi, u zahlađene odnose između Somalije i SAD ubrzano se ubacuju Turci, a predsednik Mohamud svako malo ide u Tursku na razgovore.

Predsednik Mohamud me je primio u nekakvoj zgradi za koju i sada ne znam šta predstavlja: palatu, kasarnu, rezidenciju, komandu somalske vojske... Okolo i u zgradi bili su vojnici iz Ugande i agenti bezbednosti predsednika, da li Somalci ne znam. Da sam sreo Borku iz Banjaluke verovatno bih i to saznao, ona je ovde u Mogadišu glavni obaveštajni analitičar UN.

Uglavnom, predsednik se požalio kako proces obnove Somalije teče sporo i mukotrpno, da ga sa Zapada optužuju da želi preteranu centralizaciju zemlje, kaže kako je sva dosadašnja pomoć iz inostranstva, od 1990. godine do sada, bila humanitarne prirode i da im niko nije pomogao da reše glavne probleme u njihovoj tranziciji, da Zapad donacije ne želi da daje direktno njegovoj vladi. Tu su i problemi s nedovršenim ustavom, nezavršen pravni okvir vlasti, zatim oni, Somalci, ne znaju kako da podele vlast u demokratskim institucijama, a imaju nezavisnost, vladu i parlament.

Tu je predsednik Somalije pronašao sličnost sa situacijom u SFRJ pre raspada naše nekadašnje države, čak smatra da je strani faktor u nedavnoj prošlosti i sukobima u Somaliji bio prisutan kao i u događajima u Jugoslaviji pre i za vreme njenog raspada.

Predsednik Mohamud kaže kako oni u Somaliji kreću od početka, da stvaraju temelje pravne države, da imaju pravosuđe, ali ono ne funkcioniše, da im treba podrška svih, i UN i EU, i NATO-a i Srbije. Rekao je „da Somaliji treba trener, vodič koji bi joj pomogao”. Bio sam polaskan spominjanjem Srbije u tom kontekstu, nisam ni prozborio kako mi i fudbalskog trenera biramo mesecima.

Predsednik je dodao i kako će ove godine biti izbora u Somaliji, ali da prvo moraju da donesu izborni zakon, moraju da donesu ustav i da vide koji će se zakoni odnositi na federalne jedinice, odnosno kakvi će odnosi biti u federaciji. Bez svega toga nema pravne države u Somaliji, nema ni profesionalne vojske, jer, eto, nedavno je 700 tek obučenih vojnika pobeglo iz kasarne svojim kućama i odnelo svo oružje koje su imali u kasarni. Sada će morati da obučavaju nove vojnike, da bi napravili vojsku lojalnu državi, a ne kriminalnim klanovima.

Predsednik kaže i kako Somalija više nije u fokusu svetske pažnje, da svet zapravo i nije mnogo pomogao njegovoj zemlji, kao što, po njegovim rečima, nije pomogao ni Jugoslaviji. No, za razliku od naše bivše države, u Somaliji svi govore jedan isti jezik, svi su suniti muslimani i nemaju problema s manjinama. Predsednik je dodao da su UN donosile razne rezolucije o Somaliji, ali da to nije imalo efekta na terenu.

Predsednik Somalije rekao je „kako Srbija nije dobro shvatila bilateralne veze između Somalije i Kosova i da srpski narod treba da ostane na Kosovu, a da Beograd ceo problem treba da vrati u Savet bezbednosti UN”.

Bio sam očaran razgovorom i porukom.