Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Несхваћена Сомалија

Несхваћена Сомалија
Председник Хасан Шеик Мохамуд са новинаром „Политике” у Могадишу

Од нашег специјалног извештача

Могадиш – Председник Сомалије Хасан Шеик Мохамуд је универзитетски професор, декан факултета, врло је елоквентан и говори полутихо. У последње време мало је љут на стране новинаре, посебно америчке, јер не виде да се нешто позитивно променило или мења у његовој земљи. А он је победио на изборима 2012. године и сматра да ствари од тада иду набоље. Будући да га је недавно Џејмс Клапер, директор америчке обавештајне службе, означио као „слабог председника”, Хасан Шеик Мохамуд позива америчке, али и друге стране новинаре да дођу у Сомалију и увере се да шеф америчке обавештајне службе није у праву.

Наравно, Запад је фрустриран развојем ситуације у Сомалији јер јој је дао помоћ од две милијарде долара, а у земљи и даље постоје терористичке банде и организације. Сомалија је земља најдужег грађанског рата у Африци, у захлађене односе између Сомалије и САД убрзано се убацују Турци, а председник Мохамуд свако мало иде у Турску на разговоре.

Председник Мохамуд ме је примио у некаквој згради за коју и сада не знам шта представља: палату, касарну, резиденцију, команду сомалске војске... Около и у згради били су војници из Уганде и агенти безбедности председника, да ли Сомалци не знам. Да сам срео Борку из Бањалуке вероватно бих и то сазнао, она је овде у Могадишу главни обавештајни аналитичар УН.

Углавном, председник се пожалио како процес обнове Сомалије тече споро и мукотрпно, да га са Запада оптужују да жели претерану централизацију земље, каже како је сва досадашња помоћ из иностранства, од 1990. године до сада, била хуманитарне природе и да им нико није помогао да реше главне проблеме у њиховој транзицији, да Запад донације не жели да даје директно његовој влади. Ту су и проблеми с недовршеним уставом, незавршен правни оквир власти, затим они, Сомалци, не знају како да поделе власт у демократским институцијама, а имају независност, владу и парламент.

Ту је председник Сомалије пронашао сличност са ситуацијом у СФРЈ пре распада наше некадашње државе, чак сматра да је страни фактор у недавној прошлости и сукобима у Сомалији био присутан као и у догађајима у Југославији пре и за време њеног распада.

Председник Мохамуд каже како они у Сомалији крећу од почетка, да стварају темеље правне државе, да имају правосуђе, али оно не функционише, да им треба подршка свих, и УН и ЕУ, и НАТО-а и Србије. Рекао је „да Сомалији треба тренер, водич који би јој помогао”. Био сам поласкан спомињањем Србије у том контексту, нисам ни прозборио како ми и фудбалског тренера бирамо месецима.

Председник је додао и како ће ове године бити избора у Сомалији, али да прво морају да донесу изборни закон, морају да донесу устав и да виде који ће се закони односити на федералне јединице, односно какви ће односи бити у федерацији. Без свега тога нема правне државе у Сомалији, нема ни професионалне војске, јер, ето, недавно је 700 тек обучених војника побегло из касарне својим кућама и однело сво оружје које су имали у касарни. Сада ће морати да обучавају нове војнике, да би направили војску лојалну држави, а не криминалним клановима.

Председник каже и како Сомалија више није у фокусу светске пажње, да свет заправо и није много помогао његовој земљи, као што, по његовим речима, није помогао ни Југославији. Но, за разлику од наше бивше државе, у Сомалији сви говоре један исти језик, сви су сунити муслимани и немају проблема с мањинама. Председник је додао да су УН доносиле разне резолуције о Сомалији, али да то није имало ефекта на терену.

Председник Сомалије рекао је „како Србија није добро схватила билатералне везе између Сомалије и Косова и да српски народ треба да остане на Косову, а да Београд цео проблем треба да врати у Савет безбедности УН”.

Био сам очаран разговором и поруком.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.