Несхваћена Сомалија

Од нашег специјалног извештача

Могадиш – Председник Сомалије Хасан Шеик Мохамуд је универзитетски професор, декан факултета, врло је елоквентан и говори полутихо. У последње време мало је љут на стране новинаре, посебно америчке, јер не виде да се нешто позитивно променило или мења у његовој земљи. А он је победио на изборима 2012. године и сматра да ствари од тада иду набоље. Будући да га је недавно Џејмс Клапер, директор америчке обавештајне службе, означио као „слабог председника”, Хасан Шеик Мохамуд позива америчке, али и друге стране новинаре да дођу у Сомалију и увере се да шеф америчке обавештајне службе није у праву.

Наравно, Запад је фрустриран развојем ситуације у Сомалији јер јој је дао помоћ од две милијарде долара, а у земљи и даље постоје терористичке банде и организације. Сомалија је земља најдужег грађанског рата у Африци, у захлађене односе између Сомалије и САД убрзано се убацују Турци, а председник Мохамуд свако мало иде у Турску на разговоре.

Председник Мохамуд ме је примио у некаквој згради за коју и сада не знам шта представља: палату, касарну, резиденцију, команду сомалске војске... Около и у згради били су војници из Уганде и агенти безбедности председника, да ли Сомалци не знам. Да сам срео Борку из Бањалуке вероватно бих и то сазнао, она је овде у Могадишу главни обавештајни аналитичар УН.

Углавном, председник се пожалио како процес обнове Сомалије тече споро и мукотрпно, да га са Запада оптужују да жели претерану централизацију земље, каже како је сва досадашња помоћ из иностранства, од 1990. године до сада, била хуманитарне природе и да им нико није помогао да реше главне проблеме у њиховој транзицији, да Запад донације не жели да даје директно његовој влади. Ту су и проблеми с недовршеним уставом, незавршен правни оквир власти, затим они, Сомалци, не знају како да поделе власт у демократским институцијама, а имају независност, владу и парламент.

Ту је председник Сомалије пронашао сличност са ситуацијом у СФРЈ пре распада наше некадашње државе, чак сматра да је страни фактор у недавној прошлости и сукобима у Сомалији био присутан као и у догађајима у Југославији пре и за време њеног распада.

Председник Мохамуд каже како они у Сомалији крећу од почетка, да стварају темеље правне државе, да имају правосуђе, али оно не функционише, да им треба подршка свих, и УН и ЕУ, и НАТО-а и Србије. Рекао је „да Сомалији треба тренер, водич који би јој помогао”. Био сам поласкан спомињањем Србије у том контексту, нисам ни прозборио како ми и фудбалског тренера бирамо месецима.

Председник је додао и како ће ове године бити избора у Сомалији, али да прво морају да донесу изборни закон, морају да донесу устав и да виде који ће се закони односити на федералне јединице, односно какви ће односи бити у федерацији. Без свега тога нема правне државе у Сомалији, нема ни професионалне војске, јер, ето, недавно је 700 тек обучених војника побегло из касарне својим кућама и однело сво оружје које су имали у касарни. Сада ће морати да обучавају нове војнике, да би направили војску лојалну држави, а не криминалним клановима.

Председник каже и како Сомалија више није у фокусу светске пажње, да свет заправо и није много помогао његовој земљи, као што, по његовим речима, није помогао ни Југославији. Но, за разлику од наше бивше државе, у Сомалији сви говоре један исти језик, сви су сунити муслимани и немају проблема с мањинама. Председник је додао да су УН доносиле разне резолуције о Сомалији, али да то није имало ефекта на терену.

Председник Сомалије рекао је „како Србија није добро схватила билатералне везе између Сомалије и Косова и да српски народ треба да остане на Косову, а да Београд цео проблем треба да врати у Савет безбедности УН”.

Био сам очаран разговором и поруком.