Strip je u Srbiji dvanaesto prase

Da, ja u svojim stripovima govorim u vlastito ime. Nema potrebe da se krijem iza objektivističke distance. Često sam ironičan prema vlastitoj ličnosti. Zadržavam pravo da sumnjam u sve, čak i u sebe samoga, kaže Saša Rakezić, poznat po pseudonimu Aleksandar Zograf, čija će izložba u Francuskom institutu u Beogradu pod nazivom „Život u stripu” biti otvorena do 29. marta.

Umetnik koji u jugoslovenskoj periodici objavljuje stripove od 1986. godine, a od 2003. ima strip kolumnu u nedeljniku „Vreme”, danas objavljuje radove u časopisima širom sveta, kao knjige stripova.

U Americi je počeo da objavljuje stripove početkom devedesetih kada je u Evropi alternativni strip postojao tek u naznakama, a u Francuskoj je prisutan od 1999. U Italiji već dugo objavljuju njegove radove, prisutan je i u cenjenom nedeljniku „Internazionale”, a objavljuje i u Poljskoj, Španiji, Portugaliji, Mađarskoj, Grčkoj.

Dobitnik je i mnogih nagrada, od kojih je poslednja „Todor Manojlović” (2012) za moderni umetnički senzibilitet.

Izložba u Francuskom institutu sastoji se od tabli  objavljenih u Francuskoj u dve zbirke „Polovni svet” i „Pozdravi iz Srbije”. Šta je suština „Polovnog sveta”?

–U Francuskoj je kolekcija mojih stripova iz „Vremena” objavljena pre nekoliko godina i izdavač „L’Association” je predložio naziv „Vestiges du monde”, koji sam ja kasnije, preveden kao „Polovni svet”, upotrebio kao naziv za kolekciju stripova objavljenu kod nas, a posle toga je i portugalsko izdanje tako nazvano – kaže Zograf.

– Dakle, iako ga nisam ja smislio, taj naziv sasvim dobro odslikava neke od mojih intimnih opsesija. Postoji nešto kao „zvanična verzija” sveta u kome živimo, oficijelna projekcija verovanja o tome ko smo i kuda se krećemo. Ali, ako želite da tragate za nečim drugačijim, možete da dođete do manje očigledne, polovne verzije sveta, na primer, na buvljoj pijaci ili na đubrištu.

Zograf kaže da je glavni vodič u njegovom životu bila radoznalost i čini mu se da nije nužno da ode do nekog dalekog egzotičnog kraja da bi se ta radoznalost nahranila. Od nedavno je počeo da luta selima u blizini Pančeva, gde živi. Neprekidno je u traganju za malim, zaboravljenim biserima. U „Politici” iz tridesetih našao je reportažu o tome kako je činovnik železnice iz Subotice upecao ribu od 2,5 kilograma i kako se toliko se obradovao da je umro od srčanog udara.

–Da je umro pošto je dobio milion na lutriji, to bi bilo možda prozaično. Ali smrt posle jednog malog, finog radovanja, postoji li bolji način da napustite ovaj svet? Ta poezija detalja, to je ono za čime tragam – kaže.

Kad je reč o mestu stripa u Srbiji danas, Zograf kaže da ne treba da se zavaravamo i da je pitanje koliko još vremena treba da prođe da bi neko uredio stanje u kulturi, a pogotovo u stripu koji je „dvanaesto prase” ili „poslednja rupa na svirali”.

– Srbija je mesto koje je, zadubljeno u vlastite fantazme, u priličnom raskoraku sa svetom. Mislim da je realno očekivati da takvo stanje još dugo potraje. Ovde još nisu izgradili ni pristojnu autobusku stanicu, a najveći grad nema čak ni zamisao o metrou koji mu je, na ovom stupnju tehnologije, neophodan – primećuje umetnik.

Zanimljivo je, međutim, kaže on, da su ovde, uprkos svemu, uvek postojali ljudi koji kreiraju strip i navodi predratni period, kada je postojalo više desetina strip autora u zemlji u kojoj se većina stanovništva bavila zemljoradnjom.

– Mi tek otkrivamo da su stripovi beogradskih autora objavljivani krajem tridesetih i početkom četrdesetih u mnogim evropskim zemljama – dodaje.

– Upravo sam dobio pismo jednog švedskog istoričara stripa koji je pronašao stripove srpskih autora objavljene u toj zemlji tokom ratnih četrdesetih, o čemu nismo znali ništa. Strip je već odavno deo šire kulturne scene. Čak i ako zanemarimo Francusku, možemo da razmotrimo primer Belgije, koju od drugih malih zemalja izdvaja upravo bogata produkcija stripa.

Aleksandar Zograf se bavi i organizovanjem kulturnih dešavanja u rodnom Pančevu. Od 2002. je radio na internacionalnom festivalu autorskog stripa „Grrr!”, a posle pet godina počeo seriju dešavanja pod nazivom „Grrr program” na kojoj, uz pomoć skromnih sredstava, predstavlja strip autore, izdavače i teoretičare iz zemlje i sveta. Kako ocenjuje kulturnu scenu Srbije i brigu o kulturi ovde?

– Mi smo mala i siromašna zemlja, ali to ne sme da bude opravdanje za bilo kakvu svinjariju. Nepoštovanje vlastite kulture je vrhunska ignorancija i protiv toga se valja boriti. Kulturna scena je živa i zanimljiva, naročito ona koja je po strani od korumpiranih glavnih tokova. U našim manjim i većim sredinama sve uglavnom zavisi od volje i snage usamljenih pojedinaca. Neki zamišljeni cilj bi bio da ovde sistem ojača toliko da može da podrži kreativni zamajac. To će dovesti do preobražaja koji će biti dublji i temeljniji nego što zamišljamo – zaključuje Aleksandar Zograf.