Borba protiv kriminala i izbornih rivala

Biv­ši šef ka­bi­ne­ta Ivi­ce Da­či­ća Bran­ko La­za­re­vić pu­šten je ju­če da se sa slo­bo­de bra­ni u pred­me­tu u ko­jem se pr­vi put pred dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ra­sve­tlja­va­ju ve­ze po­li­tič­kih struk­tu­ra i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. La­za­re­vi­ću je od­u­zet pa­soš i za­bra­nje­no da ko­mu­ni­ci­ra sa od­re­đe­nim bro­jem lju­di što je bi­lo do­volj­no da se u po­li­tič­kim kru­go­vi­ma otvo­ri ve­li­ka ras­pra­va – ima li me­đu nji­ma li­de­ra ili kan­di­da­ta za va­žne funk­ci­je na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma? I ko­ja bi još afe­ra na­red­nih ne­de­lje iz tu­ži­la­štva ili po­li­ci­je mo­gla da se iz­ne­na­da pre­me­sti u iz­bor­nu kam­pa­nju. 

Dok se utvr­đu­je da li je nar­ko-kar­tel Ša­rić do­bi­jao po­li­cij­ske do­ja­ve za­hva­lju­ju­ći po­li­tič­kim ve­za­ma, u jav­no­sti se po­ja­vlju­ju ne­zva­nič­ne in­for­ma­ci­je o de­ta­lji­ma La­za­re­vi­će­vog sa­slu­ša­nja, kao i spe­ku­la­ci­je da bi mo­gao da do­bi­je sta­tus sve­do­ka sa­rad­ni­ka u pred­sto­je­ćem pro­ce­su. Na­vod­no je La­za­re­vić ka­zao da je Ro­do­lju­ba Ra­du­lo­vi­ća zva­nog Mi­ša Ba­na­na upo­znao u ka­bi­ne­tu Ivi­ce Da­či­ća i da mu „iza­đe u su­sret kad mu ne­što tre­ba”.  

Da li je Da­čić znao da je Ra­du­lo­vić vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­ni član me­đu­na­rod­nog nar­ko-kar­te­la ili sa­mo čo­vek ko­ji se kre­tao u vi­so­kim po­li­tič­kim, po­slov­nim i in­te­lek­tu­al­nim kru­go­vi­ma u Be­o­gra­du, pi­ta­nje je na ko­je još ne­ma od­go­vo­ra. 

Pr­vi put je jav­nost sa­zna­la za ve­ze Da­či­ća, Bran­ka La­za­re­vi­ća sa Ro­do­lju­bom Ra­du­lo­vi­ćem zva­nim Mi­ša Ba­na­na po­čet­kom pro­šle go­di­ne, ka­da je pro­cu­reo do­ku­ment o taj­noj ak­ci­ji „Ma­ro­der”. Da­čić je od­mah pri­znao da je po­zna­vao Ra­du­lo­vi­ća, op­tu­živ­ši vrh po­li­ci­je da ga ni­je upo­zo­rio na kri­mi­nal­ne ak­tiv­no­sti nje­go­vog po­zna­ni­ka. 

Br­zo po ot­kri­va­nju afe­re, Ra­du­lo­vić je osva­nuo na po­ter­ni­ci In­ter­po­la, a za­ka­za­no je i pr­vo sa­slu­ša­nje Bran­ka La­za­re­vi­ća ko­je je bez ika­kvog obra­zlo­že­nja od­lo­že­no. Bi­lo je to u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne. A on­da je go­di­nu da­na ma­lo ko po­mi­njao ovu afe­ru – sa­mo su po­vre­me­no ta­blo­i­di na na­slov­nim stra­na­ma pod­gre­va­li  pri­ču. Sa­slu­ša­nja La­za­re­vi­ća su vi­še pu­ta na­ja­vlji­va­na, za­ka­zi­va­na ali se „slučaj komedijant” po­bri­nuo da se La­za­re­vić sret­ne sa is­tra­žnim or­ga­ni­ma baš dok se iz­bor­na kam­pa­nja za­huk­ta­va. 

Po­li­ci­ja je pr­vi put oba­ve­sti­la tu­ži­la­štvo o ve­za­ma Da­či­će­vog ka­bi­ne­ta sa osum­nji­če­nim pri­pad­ni­ci­ma kla­na Dar­ka Ša­ri­ća još 13. ja­nu­a­ra 2012. go­di­ne. Tu­ži­la­štvo je go­di­nu da­na pre to­ga ima­lo is­kaz Mi­le­ta Jer­ko­vi­ća, sve­do­ka sa­rad­ni­ka, ko­ji je sa­da glav­ni do­kaz u ovom pred­me­tu, a ce­la pri­ča vu­če ko­re­ne još od pre ne­ko­li­ko go­di­na, ka­da je po­li­ci­ja pre­sre­la ne­ko­li­ko pri­slu­ški­va­nih raz­go­vo­ra u ko­ji­ma se po­mi­nju La­za­re­vi­će­vi kon­tak­ti sa nar­ko-kar­te­lom. 

Za­što se do ju­če če­ka­lo sa sa­slu­ša­njem La­za­re­vi­ća, pi­ta­nje je na ko­je još ne­ma od­go­vo­ra. 

Mno­gi odu­go­vla­če­nje is­tra­ge vi­de i kao po­sle­di­cu sta­nja u po­li­ci­ji zbog ko­jeg jav­nost du­že vre­me ne­go­du­je i na ko­je je naš list upor­no uka­zi­vao. I u pret­hod­noj vla­di je bi­la jav­na taj­na da je MUP po­de­ljen iz­me­đu DS-a i SPS-a, iako su svi­ma usta bi­la pu­na de­po­li­ti­zo­va­ne po­li­ci­je. To je pri­znao i Da­čić re­kav­ši jed­nom pri­li­kom da ni u pro­šloj vla­di ni­je imao kon­tro­lu nad po­li­ci­jom. Isto se po­no­vi­lo i ka­da je pre­u­zeo pre­mi­jer­sku pa­li­cu u ko­a­li­ci­ji sa SNS-om. Ta­da mu je kon­tro­lu pre­u­zeo Vu­čić pre­ko ti­mo­va za is­tra­gu vi­so­kih slu­ča­je­va ko­rup­ci­je. 

Ono što je naj­vi­še op­te­re­ći­va­lo po­li­ci­ju je du­go­go­di­šnji su­kob na re­la­ci­ji Ivi­ca Da­čić – Mi­lo­rad Ve­ljo­vić. Tre­ba na­gla­si­ti da o po­sto­ja­nju ovog su­ko­ba ni­kad ni­su pri­ča­li ni sa­da­šnji pre­mi­jer, ni di­rek­tor po­li­ci­je: na­pro­tiv, jav­no su u ne­ko­li­ko na­vra­ta ne­gi­ra­li po­sto­ja­nje lo­ših od­no­sa. 

Ipak, iz­vo­ri „Po­li­ti­ke” bli­ski Ve­ljo­vi­ću ot­kri­va­ju da je pr­vi ozbilj­ni­ji su­kob iz­me­đu Da­či­ća i Ve­ljo­vi­ća iz­bio u ma­ju 2011. pri­li­kom hap­še­nja Ra­do­sa­va Sa­va­ti­je­vi­ća Ke­ne­ta, čla­na Uprav­nog od­bo­ra EPS-a osum­nji­če­nog za mal­ver­za­ci­je i ne­le­gal­ne rad­nje u Ru­dar­skom ba­se­nu „Ko­lu­ba­ra”. Da­čić je, na­vod­no, tra­žio da se on ne hap­si, osim ako po­ku­ša da po­beg­ne iz ze­mlje, već da se „ob­ra­đu­je” u re­dov­noj pro­ce­du­ri. Sva je pri­li­ka da je ne­ko iz po­li­cij­skih struk­tu­ra do­ja­vio Ke­ne­tu da je pod pri­smo­trom i da mu se spre­ma hap­še­nje, što je Sa­va­ti­je­vi­ća na­gna­lo na bek­stvo. Ope­ra­tiv­ci su ta­da zva­li Ve­ljo­vi­ća ko­ji je dao ze­le­no sve­tlo za hap­še­nje, pa Ke­ne­ta hva­ta­ju na bu­gar­skoj gra­ni­ci, za­jed­no sa zve­zdom Gran­da Je­le­nom Ko­stov. 

Pri­ča da­lje ka­že da se Da­čić ža­lio Mi­ki­ju Ra­ki­ću na Ve­ljo­vi­ća, jer je Ke­ne uhap­šen mno­go pre gra­ni­ce i da, na­vod­no, ni­je ni hteo da be­ži iz ze­mlje. Tra­že­ni su snim­ci od gra­nič­ne po­li­ci­je da bi se utvr­di­la isti­na, ali su ka­me­re ne­ka­ko baš u to vre­me bi­le po­kva­re­ne. In­spek­to­ri su ipak us­pe­li da do­đu do snim­ka ko­lu­bar­skog mag­na­ta i plej­bo­ja sa Ibar­ske ma­gi­stra­le na sa­moj gra­ni­ci. 

Dru­gi, da­le­ko ozbilj­ni­ji su­kob se de­sio baš oko Bran­ka La­za­re­vi­ća, dve go­di­ne ra­ni­je. Iz­vo­ri bli­ski Ve­ljo­vi­ću tvr­de da je di­rek­tor u vi­še na­vra­ta upo­zo­ra­vao Da­či­ća na La­za­re­vi­ća i na ne­ke lju­de iz nje­go­vog bli­skog okru­že­nja, na­vo­de­ći da se ne ba­ve baš le­gal­nim po­slo­vi­ma. 

Sve je kul­mi­ni­ra­lo na slu­ča­ju šu­ra­ka Bran­ka La­za­re­vi­ća, Ni­ko­le Di­mi­tri­je­vi­ća, za ko­ga je po­li­ci­ja pro­na­šla do­ka­ze da je uče­stvo­vao u pra­nju nov­ca Dar­ka Ša­ri­ća. Slu­čaj je okon­čan da­le­ko od oči­ju jav­no­sti, ta­ko što je La­za­re­vi­ćev šu­rak pri­znao kri­vi­cu i do­bio ta­ko­zva­nu na­no­gi­cu u kuć­nom pri­tvo­ru. 

Sam La­za­re­vić je po­sle to­ga na­pu­stio ka­bi­net u MUP-u i pod ne­po­zna­tim okol­no­sti­ma oti­šao na me­sto mi­ni­stra sa­vet­ni­ka u am­ba­sa­di Sr­bi­je u Ati­ni. Po­je­din­ci tvr­de da ra­sta­nak Da­či­ća i La­za­re­vi­ća ni­je bio pri­ja­telj­ski, dok dru­gi to de­man­tu­ju. 

Su­kob iz­me­đu Da­či­ća i Ve­ljo­vi­ća je po­sle to­ga ti­njao, sve dok u jav­nost ni­su pro­cu­re­li do­ku­men­ti o ve­za­ma Da­či­ća i La­za­re­vi­ća sa Mi­šom Ba­na­nom. Ni­je taj­na da se ka­sni­je Da­čić naj­bli­žim sa­rad­ni­ci­ma po­ve­ra­vao da ni­je is­klju­če­no da Ve­ljo­vić sto­ji iza to­ga, baš kao što ni­je taj­na ni da je ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je, ka­da je „Ku­rir” sva­ko­dnev­no, 28 da­na na na­slov­nim stra­na­ma dr­žao Ve­ljo­vi­ća i nje­go­ve naj­bli­že sa­rad­ni­ke, okru­že­nje di­rek­to­ra po­li­ci­je sum­nji­či­lo upra­vo pre­mi­je­ra da ima ne­kog ude­la u na­pa­du. Ta kam­pa­nja „Ku­ri­ra” o po­sto­ja­nju „po­li­cij­ske ma­fi­je”, da pod­se­ti­mo, za­vr­še­na je po­vla­če­njem Bog­da­na Pu­ši­ća sa me­sta za­me­ni­ka na­čel­ni­ka Upra­ve kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je. Pu­ši­ća po­sle to­ga ni­je bi­lo u jav­no­sti sve do pre­kju­če, ka­da se po­ja­vio is­pred zgra­de MUP-a, spro­vo­de­ći upra­vo Bran­ka La­za­re­vi­ća na sa­slu­ša­nje u tu­ži­la­štvo. 

Po­sto­ji ško­la mi­šlje­nja po ko­joj se či­tav niz slu­ča­je­va iz po­li­cij­sko-pra­vo­sud­ne sfe­re sa­da po­la­ko pre­me­šta u po­li­tič­ku kam­pa­nju. Ume­sto u in­sti­tu­ci­ja­ma, afe­re se otva­ra­ju i za­tva­ra­ju u no­vin­skim tek­sto­vi­ma i te­le­vi­zij­skim emi­si­ja­ma. Ko­je bi afe­re mo­gle da se na­đu u go­vo­ri­ma po­li­tič­kih li­de­ra do 16. mar­ta? 

Po­red već spo­me­nu­tog Bran­ka La­za­re­vi­ća, za So­ci­ja­li­stič­ku par­ti­ju Sr­bi­je (SPS) se ve­zu­ju i slu­ča­je­vi po­put iz­da­va­nja pro­sto­ri­ja u be­o­grad­skoj cen­tra­li stran­ke Dar­ku Ša­ri­ću za po­tre­be noć­nog klu­ba „Va­ni­la”. Za­tim, SPS se do­vo­di u ve­zu i sa is­tra­gom po­slo­va­nja far­ma­ce­ut­ske ku­će „Ga­le­ni­ka”, či­ji je pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra De­jan Bac­ko­vić, vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­ni čel­nik so­ci­ja­li­sta. 

Ista stran­ka mo­gla bi da se su­o­či i sa pi­ta­nji­ma o po­slo­va­nju nji­ho­vih za­pa­že­nih fi­nan­si­je­ra po­put Go­ra­na Per­če­vi­ća i Želj­ka Žu­ni­ća. O nji­ma se pi­sa­lo već pret­hod­nih ne­de­lja u kon­tek­stu onih ko­ji su kre­di­ti­ma ote­ža­va­li po­slo­va­nje Uni­ver­zal ban­ke ko­joj je na kra­ju od­u­ze­ta do­zvo­la za rad. Uz sve to tre­ba do­da­ti i uvek pri­sut­nu afe­ru „Ko­fer” ko­ja je od 2005. go­di­ne ne­za­o­bi­la­zna pri po­mi­nja­nju ime­na Ivi­ce Da­či­ća, iako je u tom slu­ča­ju oslo­ba­đa­ju­ća sud­ska pre­su­da odav­no do­ne­se­na, a sa­da­šnji pre­mi­jer je na tom su­đe­nju bio sa­mo sve­dok. 

Ni­su so­ci­ja­li­sti, da­bo­me, je­di­ni ko­ji­ma se za­me­ra ne­što što bi mo­glo da do­ve­de do sud­skog epi­lo­ga. Nji­ho­vog ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra Dra­ga­na Mar­ko­vi­ća Pal­mu po­li­tič­ki opo­nent Če­do­mir Jo­va­no­vić do­veo je u ve­zu sa ubi­stvom no­vi­na­ra Mi­la­na Pan­ti­ća, ali je Mar­ko­vić po­tom pro­šao po­li­graf­sko te­sti­ra­nje na ko­je je sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no oti­šao.

Sa dru­ge stra­ne, Mar­ko­vić ni­je ostao du­žan Jo­va­no­vi­ću. On je li­de­ra Li­be­ral­no-de­mo­krat­ske par­ti­je (LDP) po­no­vo su­o­čio sa sta­rim ar­gu­men­tom ko­ji se po­ja­vlji­vao i u pret­hod­nim kam­pa­nja­ma: ni­kad do kra­ja ra­sve­tlje­nim po­znan­stvom sa Du­ša­nom Spa­so­je­vi­ćem i Mi­le­tom Lu­ko­vi­ćem, or­ga­ni­za­to­ri­ma ubi­stva pre­mi­je­ra Zo­ra­na Đin­đi­ća. 

I De­mo­krat­skoj stran­ci (DS) i nje­nom li­de­ru Dra­ga­nu Đi­la­su se mno­go to­ga za­me­ra. Iz­grad­nja mo­sta na Adi i si­stem na­pla­te jav­nog pre­vo­za „Bu­splus” su već po­zna­ti slu­ča­je­vi ko­ji su se ko­ri­sti­li i u pret­hod­noj pred­iz­bor­noj kam­pa­nji. Sa­da se Đi­la­su otva­ra i ozbi­ljan slu­čaj po­put iz­da­va­nja po­slov­nog pro­sto­ra Pi­o­nir­skog gra­da, ko­je pot­pa­da pod grad­sku upra­vu, fir­mi „Emo­ušn”, u či­jem vla­sni­štvu Đi­las ima bi­tan udeo…