Naoružane milicije ruše Janukoviča

„Šta su humanizam i pacifizam ikada doneli nekoj naciji? Revolucije su nasilne”, poverio se novinaru „Njujork tajmsa” jedan od kijevskih demonstranata koji je digao ruke od mirnih protesta i u obaranje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča krenuo kamenicama i napalm-bombama.

Ukrajinske vlasti i njihovi saveznici u Kremlju su kao glavne izazivače haosa na ulicama označili pripadnike naoružanih milicija, bliske desničarskim organizacijama, među kojima je viđena i neonacistička ikonografija.

Prema pisanju njujorškog dnevnika, na hiljade drugih demonstranata koji nisu naklonjeni nijednoj nasilničkoj organizaciji odlučilo je međutim da radikalizuje svoje proteste protiv vlasti i primeni silu. Organizuju se u grupe od stotinak građana nazvane „sotni”, po uzoru na kozačke konjičke divizije, i „operišu” protiv vladinih snaga po celom Kijevu. Kako ukrajinska spirala nasilja dobija nove obrte, nižu se sličnosti sa scenarijom koji je obeležio neka turbulentna vremena na našim terenima. Tako su na primer u masovnim protestima protiv Slobodana Miloševića aktivan doprinos dali i navijači fudbalskih klubova koji su, poput ukrajinskih desničara, bili najorniji za nasilje u borbi protiv pristalica omrznutog vlastodršca.

Na ovdašnji scenario podseća i organizacija mitinga podrške vlasti istovremeno sa kontramitinzima opozicije gde sve mirnodopske različitosti među građanima padaju u vodu, a ljudi se dele samo po liniji podrške ili borbe protiv vlasti.

Izveštaji o naoružavanju opozicije izazivaju sumnju u eventualnu saradnju sa državnim strukturama koje su im to omogućile. Nalik Srbiji kada je demokratska opozicija pre 5. oktobra tražila zeleno svetlo od različitih vojnih i paravojnih formacija, a došlo je i do sastanka Zorana Đinđića i Milorada Ulemeka Legije.

„Najviše sam se plašio ’crvenih beretki’. I kada mi je on rekao da, što se njih tiče, neće biti intervencije, pao mi je kamen sa srca”, kasnije se izjavio Đinđić.

Sprega između poluga sile i demonstranata koji ozbiljno pretenduju na promenu režima nije jedina sličnost sa jugoslovenskim scenarijom. Oglasio se i dežurni apologeta humanitarnih intervencija, francuski filozof Bernar Anri-Levi, koji je ovde poznat najviše po zagovaranju NATO bombardovanja, a u slučaju Ukrajine je istupio sa idejom da međunarodna zajednica u stvari treba da kazni Rusiju. On tvrdi da je na ruskim rukama krv poginulih u Kijevu i poziva na bojkot ceremonije zatvaranja olimpijskih igara u Sočiju.

U kampanju protiv vlasti u Kijevu uključila se i poznata novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade Eni Eplbaum, inače supruga poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog koji je i juče boravio u Kijevu kao deo delegacije EU.

Eplbaumova se osvrće na sve češća poređenja sa jugoslovenskim modelom i tvrdi da u Ukrajini nije na sceni bitka između različitih veroispovesti već je reč o borbi za demokratiju koju simbolizuje EU nasuprot onima koji su za režim koji zavisi od Rusije.

„Njujork tajms” ocenjuje da upravo u mutnoj i nejasnoj strukturi demonstranata na kijevskom Trgu nezavisnosti leži i njihova najveća slabost. Naoružane grupacije kojima se upravlja iz različitih centara moći stvaraju probleme SAD i EU koje bi bile zadovoljnije sa nenasilnim, mirnim demonstrantima koji bi u sukobu sa naoružanim odredima korumpiranog Janukoviča izgledali još bezazlenije.

Na sličnom fonu je i stav Srđe Popovića, jednog od osnivača Otpora i direktora Centra za nenasilne akcije i strategije (Kanvas).

„Mi vidimo eskalaciju sukoba, opoziciju koja ima ofanzivu, ali nema nenasilnu disciplinu... Vidimo da je prostor trga opsednut nasilnim grupama, i to su problemi koji često prate proteste... Ozbiljna opozicija ima svoju službu obezbeđenja, svoju propoved nenasilja i svoju ideologiju da bude pošto-poto nenasilna”, naglasio je Popović u intervjuu za TV B92.