Lakše se glumi košarkaš, nego fudbaler

Film i serija o učešću jugoslovenske reprezentacije, sastavljene samo od srpskih igrača, na Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930, pokazali su da fudbal može da bude i te kako zanimljiv za gledanje kao umetničko ostvarenje. Sličnih pokušaja je bilo i ranije, poput „Drug centarfor predsednik”, a posebno je bila omiljena TV serija „Više od igre”.

Ona je zanimljiva i po tome što je angažovan pravi fudbaler, reprezentativac, da u fudbalskim kadrovima „dublira” glumca. Voja Brajović je igrao Becića, pojačanje Građanskog iz inostranstva, a njegov fudbalski dubler bio je Zvezdin centarfor Zoran Filipović.

– Nije mi bilo svejedno, jer sam hteo da sve bude perfektno, da se ne obrukam pred glumcima. Ima scena kad Becić izvodi slobodan udarac i treba da pogodi same raklje. Hteo sam da to bude iz prve i, stvarno, ta scena nije morala da se ponavlja – seća se Filipović kad je glumio fudbalera i dodaje:

– Kad su bile akcije, driblinzi prikazivane su moje noge, do pojasa, da se ne vidi glava.

A kako je da se igra po scenariju, Filipović je kazao:

– Nije lako glumiti fudbalsku igru i akcije, jer se igra nogama. Za ljude koji ne treniraju mnogo je lakše da se glumi košarkaš, pošto je lakše da se nešto uradi rukama, nego nogama. Na filmu se vidi da fudbal nije autentičan. U „Više od igre” glumci su se veoma trudili, pa je bilo i uspešnih poteza. Ali, sigurno da je bolje kad ima više fudbalera-glumaca.

Filipović otkriva i kako je dobio angažman pred filmskim kamerama:

– Za to je zaslužan Voja Brajović. On je sin mog brata od strica. Bio je dobar u ulozi fudbalera, ali je jednom hteo da napravi dribling, pa se sapleo i pao. Bilo je još smešnih situacija. Recimo, u ono vreme mi je bila smešna ta predratna oprema, gaće s dugačkim nogavicama, dresovima, kopačke... Iz današnjeg ugla smešno mi je u kakvoj smo opremi igrali mi, fudbaleri.

U tadašnjem „Politikinom” nedeljnom ilustrovanom sportskom listu „Tempo”, 21. januara 1976, objavljena je reportaža Darka Šarenca, bivšeg vaterpolo golmana, sa snimanja „Više od igre”. Čitaoci su saznali ovakav detalj, koji je ispričao reditelj Zdravko Šotra, a koristan je i danas:

„Nekad, u tim tridesetim, fudbaleri su prilikom slobodnog udarca, pravili ’živi zid’ na taj način što su lopti okretali leđa. Mi to u ekipi nismo znali prilikom prvog snimanja, pa su se glumci-fudbaleri postavljali onako kako se to danas radi, dakle, licem prema lopti. Tek jedan stari stanovnik Ovče, gde se snimala ova utakmica, upozorio nas je kako se to nekad radilo. Mi smo to proverili, pokazala se tačnom njegova primedba, pa smo taj deo kasnije snimili onako kako se to radilo pre 40 godina.”

Scenarista književnik Slobodan Stojanović objasnio je šta mu je poslužilo kao primer za tu TV seriju:

„Pošto sam rastao u Požarevcu, i pošto sam tamo saznao za mnoge dogodovštine iz tih tridesetih godina koje opisujem, iz vremena kad su se ispoljavale ne samo fudbalske, već i političke polarizacije između Radničkog i Građanskog (imena su autentična, ali su i simbolična), onda shvatite da se radnja događa baš u Požarevcu. A ako prepoznate neki drugi naš grad, onda znajte da sličnost možda nije namerna, ali je sigurno da nije slučajna.”

Fudbal je, eto, bio uvek više od igre. To se vidi i u „Montevideu”.