Vrućina se ne predaje

Vrućina je pritisla i, sudeći po najavama meteorologa, tropske temperature će potrajati do sredine sledeće nedelje. Prognostičari Hidrometeorološkog zavoda Srbije u svojim izveštajima pominju umeren južni i jugozapadni vetar, ali kada sunce zagreje vazduh do 42 stepena Celzijusa to je isto kao da mahnete lepezom u Sahari.

Iz Ministarstva rada i socijalne politike oglasili su se podsećajući da poslodavci moraju da brinu o tome da svi zaposleni kada zvezda upeče moraju da se sklone u hladovinu. Doduše, Ministarstvo nije zabranilo rad onima koji, silom prilika, moraju da budu po osam i više sati na otvorenom, ali je preporučilo rukovodstvu da se od 11 do 16 časova zaposleni sklone sa sunca, ako je to moguće. Preporuku je usvojila i vlada pa sada inspektori treba da budu revnosni: da posavetuju gazde i zaposlene o tome šta da preduzmu u vreme visokih temperatura, navodi se u saopštenju Ministarstva rada.

Načelnik republičke Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin preporučila je našim ljudima da ovih dana ne kupuju lako kvarljive namirnice na pijacama i, još gore, sa uličnih tezgi i kartonskih kutija "na ćošku", jer to čine na sopstveni rizik. Još je na snazi i ona zabrana o prodaji pilića i jaja, tako da sanitarni inspektori imaju pune ruke posla svakog prepodneva na pijacama da tu robu upornih prodavaca sklone sa tezgi.

Kuvamo se mi, a isto je tako i žiteljima Skoplja, Ljubljane, Bratislave, Praga, Varšave, Budimpešte. Naravno. Posebno je teško hroničnim bolesnicima, mada lekari stalno ponavljaju savet "da sede u hladovini i uzimaju laganu hranu i lekove". Teško je i životinjama, kucama, macama, onima koje "stanuju" u Zoo-vrtu takođe, pa direktor Vuk Bojović nastoji da uz pomoć svojih zaposlenih i volontera vodom ohladi stanovnike beogradskog Vrta dobre nade, da se osećaju kao kamile, recimo, jer njima ova vrelina ponajmanje smeta. Slovenci su otišli korak dalje u brizi za životinje, oni polivaju divlja stvorenja, uveli su im laku hranu, a majmunima i medvedima sladoled u čašicama, sa komadićima seckanog voća i prelivom od malina.

Prema pravilima Svetske zdravstvene organizacije, temperatura od 35 stepeni tokom više dana uzastopce predstavlja elementarnu nepogodu, ali u Srbiji ona ne može biti proglašena zbog nepostojanja zakona. Ipak, lakše nam je kada znamo da ni u Evropskoj uniji ne postoji tako nešto, Grci i Mađari imaju neka svoja pravila za odbranu od vrućine. A paklena vrućina naterala je srednju Evropu da potraži inspiraciju u Španiji. Tako Slovaci predlažu da im poslodavci uvedu "sijestu" – popodnevni odmor koji se tradicionalno dovodi u vezu sa Španijom.

Temperatura u Slovačkoj približila se istorijskom rekordu od 39,8 stepeni, izmerenom 1950. godine u Komarnu, na granici sa Mađarskom.

Državna uprava je zato omogućila zaposlenima koji to žele i u čijim kancelarijama nema rashladnih uređaja da dođu na posao već u šest ujutru, a da odu kući u podne.

Iako se takvi predlozi uvek pojave kada i vrućina, Slovaci za sada nemaju mnogo šanse da dobiju zakonsko pravo na popodnevni odmor.

Sijesta bi potpuno poremetila naš način života, kaže psiholog sa Karlovog univerziteta u Pragu Jirži Šipek.

Mađari su uz sve mere predostrožnosti mislili i na železničke pruge, pa su ograničili velike brzine vozova da zbog iskrivljenih šina ne bi bilo nezgoda.