Predsednik, drug i obaveštajac

U  Sofiji su, juče, preinačene "nezvanične slutnje" o umešanosti nekolicine visokih predstavnika države u rabote obaveštajnih službi bivšeg režima – u zvaničnu istinu. Komisija za istraživanje arhiva bugarskih tajnih službi u epohi komunističke vladavine, potvrdila je da su desetine istaknutih ličnosti iz političkog i iz javnog života – među njima i šest odbornika Evropskog parlamenta, tri sudije Ustavnog suda, kao i petnaestak članova Višeg pravosudnog saveta – bili registrovani kao saradnici obaveštajnih službi. Potvrđeno je da je i sadašnji predsednik države Georgi Prvanov bio zaveden kao saradnik, pod operativnim imenom "Goce".

Ozvaničenje takozvanih javnih tajni, koje su poduže predmet javnih i kafanskih rasprava širom Bugarske, nije donelo nova saznanja o ulozi predsednika Prvanova, kao obaveštajca. Zvanično saopštenje komisije poklopilo se sa verzijom koju je predsednik države ponudio javnosti uoči prošlogodišnjih izbora, tada suočen sa namerom političkih protivnika da bude kompromitovan: "Bio sam naučnik i istoričar... Kao takvom mi je ponuđena recenzija jedne istorijske publikacije, koju sam prihvatio – ne znajući ko su nalogodavci."

Nalogodavac je bila – obaveštajna služba Bugarske, Državna sigurnost. Dva člana komisije, Bogomil Bonev i Veselin Angelov, potvrdili su, posle detaljne analize dokumenata, ispravnost predsednikovih navoda o "spontanom vrbovanju i zavođenju u registar", dakle bez njegovog znanja i saglasnosti. Druga dva člana komisije, Metodi Andrejev i Evgeni Dimitrov bili su suprotnog mišljenja. Tvrde da je predsednik Prvanov bio zadužen za izveštaje o radu istorijskog instituta i ocene političke podobnosti svojih saradnika.

Kakva je, uistinu, bila obaveštajna uloga bugarskog predsednika?

U obaveštajnim centralama, od Berlina, preko Minhena i Beča, sve do Beograda, prisutan je stav da je Prvanov bio saradnik odeljenja za prikupljanje informacija u inostranstvu, KDS. Kao višem naučnom savetniku za istorijska pitanja, Prvanovu je kao obaveštajcu, navodno, određen operativni sektor koji se poklapao sa njegovom profesionalnom specijalnošću: delovao je na teritorijama koje su, po bugarskom tumačenju istorije, nasilno otete od matice. (Istaknuti naučni radovi Prvanova su "Bugarska socijaldemokratija i makedonsko pitanje, od 19. veka do 1918" kao i "Nacionalna borba Bugara od 1879. do 1917. godine"). Shodno kvalifikaciji, i specijalnosti, službovao je po odvajanju nekadašnje jugoslovenske republike Makedonije od SFRJ kao – savetnik Ministarstva spoljnih poslova u Skoplju. Po čijem je nalogu delovao "Goce", odnosno Georgi Sedefčov Prvanov – rođen u Sirišniku, između varošice Pernik i srpske granice, koju nikada nije priznavao kao definitivnu, već kao nametnutu – nije rečeno. Početkom devedesetih godina, međutim, u starobečkoj kafani "Grinstedl" – u komšiluku tadašnje centrale Državne policije, današnjeg Biroa za zaštitu ustavnosti – rado se pominjala dodatna specijalnost Prvanova: "Kao apsolvent matematičke gimnazije, razvijao je od mladosti afinitet prema kvalifikaciji matematičara šifranta."