Председник, друг и обавештајац

У  Софији су, јуче, преиначене "незваничне слутње" о умешаности неколицине високих представника државе у работе обавештајних служби бившег режима – у званичну истину. Комисија за истраживање архива бугарских тајних служби у епохи комунистичке владавине, потврдила је да су десетине истакнутих личности из политичког и из јавног живота – међу њима и шест одборника Европског парламента, три судије Уставног суда, као и петнаестак чланова Вишег правосудног савета – били регистровани као сарадници обавештајних служби. Потврђено је да је и садашњи председник државе Георги Прванов био заведен као сарадник, под оперативним именом "Гоце".

Озваничење такозваних јавних тајни, које су подуже предмет јавних и кафанских расправа широм Бугарске, није донело нова сазнања о улози председника Прванова, као обавештајца. Званично саопштење комисије поклопило се са верзијом коју је председник државе понудио јавности уочи прошлогодишњих избора, тада суочен са намером политичких противника да буде компромитован: "Био сам научник и историчар... Као таквом ми је понуђена рецензија једне историјске публикације, коју сам прихватио – не знајући ко су налогодавци."

Налогодавац је била – обавештајна служба Бугарске, Државна сигурност. Два члана комисије, Богомил Бонев и Веселин Ангелов, потврдили су, после детаљне анализе докумената, исправност председникових навода о "спонтаном врбовању и завођењу у регистар", дакле без његовог знања и сагласности. Друга два члана комисије, Методи Андрејев и Евгени Димитров били су супротног мишљења. Тврде да је председник Прванов био задужен за извештаје о раду историјског института и оцене политичке подобности својих сарадника.

Каква је, уистину, била обавештајна улога бугарског председника?

У обавештајним централама, од Берлина, преко Минхена и Беча, све до Београда, присутан је став да је Прванов био сарадник одељења за прикупљање информација у иностранству, КДС. Као вишем научном саветнику за историјска питања, Прванову је као обавештајцу, наводно, одређен оперативни сектор који се поклапао са његовом професионалном специјалношћу: деловао је на територијама које су, по бугарском тумачењу историје, насилно отете од матице. (Истакнути научни радови Прванова су "Бугарска социјалдемократија и македонско питање, од 19. века до 1918" као и "Национална борба Бугара од 1879. до 1917. године"). Сходно квалификацији, и специјалности, службовао је по одвајању некадашње југословенске републике Македоније од СФРЈ као – саветник Министарства спољних послова у Скопљу. По чијем је налогу деловао "Гоце", односно Георги Седефчов Прванов – рођен у Сиришнику, између варошице Перник и српске границе, коју никада није признавао као дефинитивну, већ као наметнуту – није речено. Почетком деведесетих година, међутим, у старобечкој кафани "Гринстедл" – у комшилуку тадашње централе Државне полиције, данашњег Бироа за заштиту уставности – радо се помињала додатна специјалност Прванова: "Као апсолвент математичке гимназије, развијао је од младости афинитет према квалификацији математичара шифранта."