Događaj koji je ujedinio Rusiju

Od našeg specijalnog izveštača

Soči – Andrej Vladimirovič Selivanov (1967) od januara prošle godine je zamenik izvršnog direktora Olimpijskog komiteta Rusije. U beloj trenerci s oznakama Rusije bio je kap u reci desetine hiljada ljudi koji su sa novosagrađene železničke stanice hrlili da bodre svoje olimpijce ili da se po pravom letnjem danu u februaru prosto prošetaju kroz Olimpijski park u Adleru.

Bilo ih je dosta i iz Sočija i okoline, jer imaju šta da vide. Do pre nekoliko godina tu je, na levoj obali Mzimte kod njenog ušća u Crno more, bilo pusta Imeretinska nizija. Sada su tu, kao pečurke posle kiše, nikli najsavremeniji sportski objekti, najkomforniji hoteli koji mogu da se zamisle, gradi se autodrom za formulu 1...

Na Kavkazu, pedesetak kilometara uzvodno u klisuri Mzimte su Gorki. Da ove „bele olimpijade” pitanje je koliko je ljudi sa crnomorske obale znalo za njih. Sada je tamo takav turistički grad da bi bio na diku starom jezgru najčuvenijih svetskih metropola.

Do njega se dolazi svežim autoputem i železničkom prugom za koje je prvo morala da se sagradi podloga i koji su celom svojom dužinom na stubovima, mostovima, nasipima ili se provlače kroz tunele. Odatle se ka vrhovima Kavkaza kao zmije oko drveta uvijaju magistralni putevi, a iznad ambisa žičare sa zatvorenim kabinama. Oni vode u snežne vrleti, gde su, u nedođiji, podignute najsavremenije staze za zimske sportove, a kraj njih i „gnezda za ljude”, koji i tu žele najveću moguću udobnost.

I sve je to građeno od nule?

Mnogi nisu verovali da je to realno, ali jesu rukovodioci i oni koji su preuzeli organizaciju i planski, korak po korak, sproveli plan izgradnje svih objekata. Na njima su održana probna takmičenja prošle godine i svi su u punoj formi dočekali olimpijadu.

Prošle godine je Olimpijski park bio poplavljen, ali se ne vide posledice.

Ovde je takva teritorija. Obala. Ali ozbiljnijih oštećenja nije bilo. Ojačanja su, pokazalo se, dobro urađena.

Vi ste se u toku Olimpijade vraćali u Moskvu. Kakav je tamo, 1361 km vazdušne linije od Sočija, odnos prema njoj?

Ogromna većina se ponosi time što su se u Rusiji prvi put održale zimske olimpijske igre. Ponosi se time što je Rusija to uspela da uradi bez obzira na različit odnos koji su u početku neki imali. Razni opozicionari su, takođe, mnogo pričali, i to ne baš laskavo o olimpijadi.

A kad je počela?

Čak su i prve rezultate i svečano otvaranje pojedina lica podvrgnula kritici. Ali, koliko sam primetio, svaki onaj sa zdravim smislom je video koliko je sredstava, koliko duše, koliko pažnje uloženo u projekat olimpijade i, po mom mišljenju, shvata da je to vrlo važno za Rusiju, za njen dalji razvoj. Vrlo je važno i za Soči, jer je stekao sasvim drugačije iskustvo, dobio sasvim drugačiji izgled i taj impuls daje mogućnost celom regionu da se dalje razvija.

Mnogi slavni sportisti, kako sadašnji, tako i bivši, rekli su da ove Igre treba da objedine Rusiju i da se to, kako je kazao najbolji hokejaški golman na svetu svih vremena Vladislav Tretjak, i oseća.

Danas se mnogi, čak i oni koji nisu među najaktivnijim navijačima, ne odvajaju od televizora. Veoma prate takmičenja naših sportista, raduju se što Olimpijada protiče spektakularno.

A kakva su Vaša zapažanja?

Bio sam na nekoliko takmičenja, a tu su dada i iskustva iz Sočija. Svako takmičenje objedinjuje ljude. Kao i olimpijada. I za Rusiju je ona važan objedinjavajući momenat. Potpuno sam saglasan s Tretjakom.

Prošle godine je u glavnom gradu Tatarstana Kazanju, na Volgi, bila letnja univerzijada, sada je na crnomorskoj obali zimska olimpijada, u nekoliko gradova u evropskom delu Rusije 2018. igraće se svetsko prvenstvu u fudbalu, 2019. je zimska univerzijada u Krasnojarsku, u južnom Sibiru. Soči je, izgleda, samo karika u lancu?

To što se Rusija bori da bude domaćin najvećih međunarodnih takmičenja je deo državne sistemske politike u sportu. Sve je to veoma osmišljeno, odmereno, s ciljem da se sport razvija ne samo u nekom posebnom regionu kao što je Soči, nego se u celoj zemlji otvara mnogo novih objekata.

Na primer?

Letos su kod Jekaterinburga otvorene prekrasne skakaonice. U Nižnjem Tagilu sam video odlične mogućnosti za trening i takmičenje. Imamo veliki potencijal na Uralu. Zatim u Sibiru, na Dalekom Istoku. I to što će zimska univerzijada biti u Krasnojarsku je, takođe, jedna karika u tom lancu.

U toj ofanzivi da organizuje velika međunarodna takmičenja Rusija kao da želi da ugosti sve sportove?

Rusija će se boriti za pravo da organizuje i svetske igre u neolimpijskim sportovima 2021. Bile bi u Ufi, odnosno Republici Baškiriji, u srcu Ruske Federacije. To je, takođe, veoma važno za razvoj masovnog sporta kod nas.

Postavlja se pitanje šta će biti s tim skupim sportskim objektima kad prođu takmičenja koja su bila povod za njihovu izgradnju. Recimo, kakva sudbina čeka ove za Sočinsku olimpijadu?

Postoji ceo program za dalje korišćenje ovih objekata. Tu će biti kompleksi za zabavu, koncerte, kulturne događaje. Održavaće se, razume se, sportska nadmetanja. Za nekoliko narednih godina već postoji program međunarodnih takmičenja da bi se iskoristili ovi objekti. Na turnirima na kojima su isprobavani ovi olimpijski objekti dolazili su rukovodioci mnogih federacija. I sada su tu. Rusija im je ponudila da se ovde održavaju velika takmičenja, međunarodni skupovi... Pored toga, ovde će se pripremati mladi sportisti. Tu će biti sportska škola. Ovi objekti mogu da se koriste i za stvaranje šampiona.

A kako ide Vaš posao, tj. razvoj olimpijskog pokreta po regionima Rusije?

Mi smo zainteresovani da se u regionima javnost, sportska, objedinjuje na taj način. Na primer, kao što se Međunarodni olimpijski komitet sastoji od zemalja i sportskih federacija, tako se i naš nacionalni olimpijski komitet sastoji od sportskih federacija i regionalnih organizacija sportskih društava.

Da li ste „pokrili” sve regione?

Regionalna organizacija se stvara u svakom subjektu Ruske Federacije, tako da je već u 75 regiona osnovan olimpijski savet. Ti olimpijski segmenti su članovi nacionalnog olimpijskog komiteta i u isto vreme objedinjavaju sportsku javnost. To su regionalne sportske federacije. Tu su olimpijski šampioni, svetski prvaci... I u njima vrlo aktivno učestvuju društveno-sportski radnici.

Kako to funkcioniše?

Priređuje se, na primer, Olimpijski dan. To je veoma masovan događaj koji se u isto vreme održava širom cele zemlje. Prihvatili smo preporuku MOK-a da to bude 23. juna, na dan njegovog osnivanja, ali smo ga vezali za najbliži neradni dan. Ove godine biće to 29. juna. Preporučujemo svim regionima da se sportski praznici obeležavaju masovno kako bi stotine hiljada ljudi izašlo na taj događaj, a zajedno s njima i naši vodeći sportisti, jer to privlači stanovništvo, privlači pažnju medija. Održavaju se olimpijski časovi u školama uz učešće olimpijskih saveta. Za mlade naučnike imamo predavanja o istoriji olimpijskog pokreta. Sve je to deo jedinstvenog kompleksnog programa razvoja olimpijskog pokreta. Najvažnija je popularizacija. Što više ljudi zna o olimpijskom pokretu, o njegovim idealima, sportistima, istoriji, biće šira i naša baza.

Ivan Cvetković

-----------------------------------------------------------

Subjekti Ruske Federacije

Rusija se sastoji od 83 regiona, odnosno subjekata federacije. Čine je 21 republika, devet pokrajina, 46 oblasti, dva grada federalnog značaja, jedna autonomna oblast i četiri autonomna okruga.