Догађај који је ујединио Русију

Од нашег специјалног извештача

Сочи – Андреј Владимирович Селиванов (1967) од јануара прошле године је заменик извршног директора Олимпијског комитета Русије. У белој тренерци с ознакама Русије био је кап у реци десетине хиљада људи који су са новосаграђене железничке станице хрлили да бодре своје олимпијце или да се по правом летњем дану у фебруару просто прошетају кроз Олимпијски парк у Адлеру.

Било их је доста и из Сочија и околине, јер имају шта да виде. До пре неколико година ту је, на левој обали Мзимте код њеног ушћа у Црно море, било пуста Имеретинска низија. Сада су ту, као печурке после кише, никли најсавременији спортски објекти, најкомфорнији хотели који могу да се замисле, гради се аутодром за формулу 1...

На Кавказу, педесетак километара узводно у клисури Мзимте су Горки. Да ове „беле олимпијаде” питање је колико је људи са црноморске обале знало за њих. Сада је тамо такав туристички град да би био на дику старом језгру најчувенијих светских метропола.

До њега се долази свежим аутопутем и железничком пругом за које је прво морала да се сагради подлога и који су целом својом дужином на стубовима, мостовима, насипима или се провлаче кроз тунеле. Одатле се ка врховима Кавказа као змије око дрвета увијају магистрални путеви, а изнад амбиса жичаре са затвореним кабинама. Они воде у снежне врлети, где су, у недођији, подигнуте најсавременије стазе за зимске спортове, а крај њих и „гнезда за људе”, који и ту желе највећу могућу удобност.

И све је то грађено од нуле?

Многи нису веровали да је то реално, али јесу руководиоци и они који су преузели организацију и плански, корак по корак, спровели план изградње свих објеката. На њима су одржана пробна такмичења прошле године и сви су у пуној форми дочекали олимпијаду.

Прошле године је Олимпијски парк био поплављен, али се не виде последице.

Овде је таква територија. Обала. Али озбиљнијих оштећења није било. Ојачања су, показало се, добро урађена.

Ви сте се у току Олимпијаде враћали у Москву. Какав је тамо, 1361 км ваздушне линије од Сочија, однос према њој?

Огромна већина се поноси тиме што су се у Русији први пут одржале зимске олимпијске игре. Поноси се тиме што је Русија то успела да уради без обзира на различит однос који су у почетку неки имали. Разни опозиционари су, такође, много причали, и то не баш ласкаво о олимпијади.

А кад је почела?

Чак су и прве резултате и свечано отварање поједина лица подвргнула критици. Али, колико сам приметио, сваки онај са здравим смислом је видео колико је средстава, колико душе, колико пажње уложено у пројекат олимпијаде и, по мом мишљењу, схвата да је то врло важно за Русију, за њен даљи развој. Врло је важно и за Сочи, јер је стекао сасвим другачије искуство, добио сасвим другачији изглед и тај импулс даје могућност целом региону да се даље развија.

Многи славни спортисти, како садашњи, тако и бивши, рекли су да ове Игре треба да обједине Русију и да се то, како је казао најбољи хокејашки голман на свету свих времена Владислав Третјак, и осећа.

Данас се многи, чак и они који нису међу најактивнијим навијачима, не одвајају од телевизора. Веома прате такмичења наших спортиста, радују се што Олимпијада протиче спектакуларно.

А каква су Ваша запажања?

Био сам на неколико такмичења, а ту су дада и искуства из Сочија. Свако такмичење обједињује људе. Као и олимпијада. И за Русију је она важан обједињавајући моменат. Потпуно сам сагласан с Третјаком.

Прошле године је у главном граду Татарстана Казању, на Волги, била летња универзијада, сада је на црноморској обали зимска олимпијада, у неколико градова у европском делу Русије 2018. играће се светско првенству у фудбалу, 2019. је зимска универзијада у Краснојарску, у јужном Сибиру. Сочи је, изгледа, само карика у ланцу?

То што се Русија бори да буде домаћин највећих међународних такмичења је део државне системске политике у спорту. Све је то веома осмишљено, одмерено, с циљем да се спорт развија не само у неком посебном региону као што је Сочи, него се у целој земљи отвара много нових објеката.

На пример?

Летос су код Јекатеринбурга отворене прекрасне скакаонице. У Нижњем Тагилу сам видео одличне могућности за тренинг и такмичење. Имамо велики потенцијал на Уралу. Затим у Сибиру, на Далеком Истоку. И то што ће зимска универзијада бити у Краснојарску је, такође, једна карика у том ланцу.

У тој офанзиви да организује велика међународна такмичења Русија као да жели да угости све спортове?

Русија ће се борити за право да организује и светске игре у неолимпијским спортовима 2021. Биле би у Уфи, односно Републици Башкирији, у срцу Руске Федерације. То је, такође, веома важно за развој масовног спорта код нас.

Поставља се питање шта ће бити с тим скупим спортским објектима кад прођу такмичења која су била повод за њихову изградњу. Рецимо, каква судбина чека ове за Сочинску олимпијаду?

Постоји цео програм за даље коришћење ових објеката. Ту ће бити комплекси за забаву, концерте, културне догађаје. Одржаваће се, разуме се, спортска надметања. За неколико наредних година већ постоји програм међународних такмичења да би се искористили ови објекти. На турнирима на којима су испробавани ови олимпијски објекти долазили су руководиоци многих федерација. И сада су ту. Русија им је понудила да се овде одржавају велика такмичења, међународни скупови... Поред тога, овде ће се припремати млади спортисти. Ту ће бити спортска школа. Ови објекти могу да се користе и за стварање шампиона.

А како иде Ваш посао, тј. развој олимпијског покрета по регионима Русије?

Ми смо заинтересовани да се у регионима јавност, спортска, обједињује на тај начин. На пример, као што се Међународни олимпијски комитет састоји од земаља и спортских федерација, тако се и наш национални олимпијски комитет састоји од спортских федерација и регионалних организација спортских друштава.

Да ли сте „покрили” све регионе?

Регионална организација се ствара у сваком субјекту Руске Федерације, тако да је већ у 75 региона основан олимпијски савет. Ти олимпијски сегменти су чланови националног олимпијског комитета и у исто време обједињавају спортску јавност. То су регионалне спортске федерације. Ту су олимпијски шампиони, светски прваци... И у њима врло активно учествују друштвено-спортски радници.

Како то функционише?

Приређује се, на пример, Олимпијски дан. То је веома масован догађај који се у исто време одржава широм целе земље. Прихватили смо препоруку МОК-а да то буде 23. јуна, на дан његовог оснивања, али смо га везали за најближи нерадни дан. Ове године биће то 29. јуна. Препоручујемо свим регионима да се спортски празници обележавају масовно како би стотине хиљада људи изашло на тај догађај, а заједно с њима и наши водећи спортисти, јер то привлачи становништво, привлачи пажњу медија. Одржавају се олимпијски часови у школама уз учешће олимпијских савета. За младе научнике имамо предавања о историји олимпијског покрета. Све је то део јединственог комплексног програма развоја олимпијског покрета. Најважнија је популаризација. Што више људи зна о олимпијском покрету, о његовим идеалима, спортистима, историји, биће шира и наша база.

Иван Цветковић

-----------------------------------------------------------

Субјекти Руске Федерације

Русија се састоји од 83 региона, односно субјеката федерације. Чине је 21 република, девет покрајина, 46 области, два града федералног значаја, једна аутономна област и четири аутономна округа.