Pokret dobre volje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, jula – Hajdi i Džon Vud mnogo rade i dobro zarađuju, pa bi neko mogao da ih etiketira kao "tipične Amerikance posvećene zgrtanju novca bez dovoljno vremena za druge vredne stvari". Ali, taj bračni par – analitičarka i inženjer – odudara od stereotipa.

Sate i dane besplatno rade za mnoge kojima je potrebna pomoć.

Nastanjeni u vašingtonskom predgrađu Aleksandriji, oni su deo drugačijeg lica američke prestonice, čijem vrhu često iz sveta prebacuju da ne mari za interese i potrebe drugih. Reporteri "Vašington posta" su ih sreli kako raznose potrepštine, poslate iz lokalne crkve, siromašnim komšijama. U sličnim misijama su redovno a svakog proleća nekoliko nedelja, u većoj grupi, pomažu da se poprave kuće domaćinstava koja nemaju čime da ih sama renoviraju.

I bez članske karte, Vudovi su deo pokreta dobre volje. Prema najnovijim podacima Korporacije za nacionalnu i lokalnu službu, prošle godine je na razne načine volontiralo čak 61,2 miliona Amerikanaca, ili – 26,7 odsto stanovništva starijeg od 16 leta. Ti dobrovoljci su za 12 meseci proveli ukupno 8,1 milijardu sati na neplaćenim poslovima čija je vrednost za druge procenjena na 152 milijarde dolara.

Iako je procenat manji od rekordne 2005. godine, kada je volontiralo 28,8 odsto odraslih, hroničari procenjuju da je ovo doba u kome je dobrovoljni angažman masovniji nego i u jednom drugom razdoblju u protekle tri decenije. Fenomen se različito objašnjava: jedni kažu da se razvila "kultura prisnosti", drugi ne isključuju da su Amerikanci toliko "ogrezli u rad", da im "nikad nije dosta".

Šta god bilo, volonteri značajno dopunjavaju funkcionisanju društva zasnovanog na tržišnim pravilima. Intervenišu svuda gde novac nema regulatorsku moć, a to je ogromni prostor ispunjen krhkim i zanemarenim sudbinama.

Pritekli su u pomoć postradalima od uragana u Nju Orleansu i masama na drugi način ugroženih zemljaka. Služe obroke u "narodnim kuhinjama", među kojima ima i pokretnih tako da dospeju nadomak Bele kuće, učestvuju u farmerskim radovima i izbornim kampanjama, ukazuju pažnju obolelima, nalaze se pri ruci onemoćalima, čiste zagađenu prirodu, spasavaju povređene životinje… Najpopularnije dobrovoljne aktivnosti su – kažu iz Korporacije koja je istraživanjem obuhvatila 60.000 domaćinstava – skupljanje dobrovoljnih priloga, posluživanje hrane, ispomoć u građevinarstvu i obrazovanju.

Izveštaj ovog udruženja otkriva i manje poznate karakteristike Amerike. Načinjeni "civilni indeks" – koji uzima u obzir razne oblike druželjublja i društveno korisnog neplaćenog rada – pokazao je raspored alternativne moći koji se znatno razlikuje od zvaničnog i onog što u medijima dobija najviše prostora.

Po tim merilima, prednjače manje popularisane savezne države. Prva je Montana a slede Vermont, Aljaska, Južna Dakota, Vajoming. Po drugim kriterijumima najnaprednije države, Njujork i Kalifornija, na ovoj lestvici zaostaju. "Naopak" je poredak i među proučenih 50 gradova. Prvi je Mineapolis, poslednji je Las Vegas a ne stoji dobro ni Los Anđeles gde je procenat volonterstva (22 odsto) gotovo duplo niži od onog na čelu tabele (41).

Neko će primetiti – slava i solidarnost, ne idu jedna s drugom. Direktor za istraživanja Korporacije, Robert Grim, pravi drugačije poređenje: "Veći stepen volontiranja i drugih socijalnosti vodi ka većoj sreći i zdravijem društvu". Ali, ljudi nastavljaju da hrle ka mamcima drugih vrsta kojima obiluju Njujork, Los Anđeles, Čikago, Hjuston…

Iako volontira više od četvrtine odraslih Amerikanaca, više žene nego muškarci, rukovodstvo tog pokreta je, ipak, zabrinuto što je poslednji popis pokazao smanjenje članstva za dva procenta. Dobrovoljci odustaju kad vide da njihov trud ostaje bez dovoljno efekta i priznanja – kaže Rob Volas iz organizacije "Očuvajmo Ameriku lepom".

U vestima "Kriščen sajens monitor" prenosi i ocenu volonterke, biznismenske konsultantkinje Bet Erikson koja za osipanje redova – krivi "opštu a posebno atmosferu u medijima gde dominiraju priče o ratovima, političkim skandalima, skrnavljenju morala". Te okolnosti pogoduju, smatra, stvaranju "bunker mentaliteta" u kome ljudi gube volju za bilo šta drugo osim da "sebe odbrane od sveta i najnovijih loših vesti".

Greg Porter je bio izrazito komunikativan raznosač dobrih vesti.

Samoinicijativno je osnovao kuhinju za postradale od uragana "Katrina", privukao mnoge darodavce, dosad razdelio oko milion besplatnih obroka, dobio specijalno priznanje šefa države, ali je neočekivano proglašen za "crnu ovcu".

Meštani Galfporta, u primorju države Misisipi, upravo ga teraju da ode kao "nepoželjni mamac za besposličare i druge sumnjive tipove". On tvrdi da su protiv njegovog volontiranja samo likovi kojima se čini da pojava siromašnih u redu za obrok – kvari mesni imidž.