Покрет добре воље

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јула – Хајди и Џон Вуд много раде и добро зарађују, па би неко могао да их етикетира као "типичне Американце посвећене згртању новца без довољно времена за друге вредне ствари". Али, тај брачни пар – аналитичарка и инжењер – одудара од стереотипа.

Сате и дане бесплатно раде за многе којима је потребна помоћ.

Настањени у вашингтонском предграђу Александрији, они су део другачијег лица америчке престонице, чијем врху често из света пребацују да не мари за интересе и потребе других. Репортери "Вашингтон поста" су их срели како разносе потрепштине, послате из локалне цркве, сиромашним комшијама. У сличним мисијама су редовно а сваког пролећа неколико недеља, у већој групи, помажу да се поправе куће домаћинстава која немају чиме да их сама реновирају.

И без чланске карте, Вудови су део покрета добре воље. Према најновијим подацима Корпорације за националну и локалну службу, прошле године је на разне начине волонтирало чак 61,2 милиона Американаца, или – 26,7 одсто становништва старијег од 16 лета. Ти добровољци су за 12 месеци провели укупно 8,1 милијарду сати на неплаћеним пословима чија је вредност за друге процењена на 152 милијарде долара.

Иако је проценат мањи од рекордне 2005. године, када је волонтирало 28,8 одсто одраслих, хроничари процењују да је ово доба у коме је добровољни ангажман масовнији него и у једном другом раздобљу у протекле три деценије. Феномен се различито објашњава: једни кажу да се развила "култура присности", други не искључују да су Американци толико "огрезли у рад", да им "никад није доста".

Шта год било, волонтери значајно допуњавају функционисању друштва заснованог на тржишним правилима. Интервенишу свуда где новац нема регулаторску моћ, а то је огромни простор испуњен крхким и занемареним судбинама.

Притекли су у помоћ пострадалима од урагана у Њу Орлеансу и масама на други начин угрожених земљака. Служе оброке у "народним кухињама", међу којима има и покретних тако да доспеју надомак Беле куће, учествују у фармерским радовима и изборним кампањама, указују пажњу оболелима, налазе се при руци онемоћалима, чисте загађену природу, спасавају повређене животиње… Најпопуларније добровољне активности су – кажу из Корпорације која је истраживањем обухватила 60.000 домаћинстава – скупљање добровољних прилога, послуживање хране, испомоћ у грађевинарству и образовању.

Извештај овог удружења открива и мање познате карактеристике Америке. Начињени "цивилни индекс" – који узима у обзир разне облике дружељубља и друштвено корисног неплаћеног рада – показао је распоред алтернативне моћи који се знатно разликује од званичног и оног што у медијима добија највише простора.

По тим мерилима, предњаче мање популарисане савезне државе. Прва је Монтана а следе Вермонт, Аљаска, Јужна Дакота, Вајоминг. По другим критеријумима најнапредније државе, Њујорк и Калифорнија, на овој лествици заостају. "Наопак" је поредак и међу проучених 50 градова. Први је Минеаполис, последњи је Лас Вегас а не стоји добро ни Лос Анђелес где је проценат волонтерства (22 одсто) готово дупло нижи од оног на челу табеле (41).

Неко ће приметити – слава и солидарност, не иду једна с другом. Директор за истраживања Корпорације, Роберт Грим, прави другачије поређење: "Већи степен волонтирања и других социјалности води ка већој срећи и здравијем друштву". Али, људи настављају да хрле ка мамцима других врста којима обилују Њујорк, Лос Анђелес, Чикаго, Хјустон…

Иако волонтира више од четвртине одраслих Американаца, више жене него мушкарци, руководство тог покрета је, ипак, забринуто што је последњи попис показао смањење чланства за два процента. Добровољци одустају кад виде да њихов труд остаје без довољно ефекта и признања – каже Роб Волас из организације "Очувајмо Америку лепом".

У вестима "Кришчен сајенс монитор" преноси и оцену волонтерке, бизнисменске консултанткиње Бет Ериксон која за осипање редова – криви "општу а посебно атмосферу у медијима где доминирају приче о ратовима, политичким скандалима, скрнављењу морала". Те околности погодују, сматра, стварању "бункер менталитета" у коме људи губе вољу за било шта друго осим да "себе одбране од света и најновијих лоших вести".

Грег Портер је био изразито комуникативан разносач добрих вести.

Самоиницијативно је основао кухињу за пострадале од урагана "Катрина", привукао многе дародавце, досад разделио око милион бесплатних оброка, добио специјално признање шефа државе, али је неочекивано проглашен за "црну овцу".

Мештани Галфпорта, у приморју државе Мисисипи, управо га терају да оде као "непожељни мамац за беспосличаре и друге сумњиве типове". Он тврди да су против његовог волонтирања само ликови којима се чини да појава сиромашних у реду за оброк – квари месни имиџ.