Obami vezane ruke

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Kad je Obama u petak poručio da bi vojna agresija Rusije na Ukrajinu „imala cenu”, ni 24 sata posle toga, na Krim su prispele ruske trupe, čime je postalo više nego očigledno da je američki predsednik pretio praznom puškom.

U subotu popodne Obama je čak 90 minuta telefonski konferisao sa Putinom o Ukrajini, a prema zvaničnom opisu tog razgovora koji je dostavljen za medijsku upotrebu, taj dijalog je bio napet. Sa američke strane je ukazano da je reč o nedvosmislenom kršenju ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kršenju međunarodnog prava, obaveza Rusije iz Povelje UN, pa čak i bilateralnog sporazuma sa Ukrajinom iz 1997, kao i nepoštovanju Budimpeštanskog memoranduma kojim se Ukrajina odrekla nuklearnog oružja, da bi zauzvrat od Moskve dobila garancije o nepovredivosti svojih granica.

Obama je zatim zatražio da se novoprispela ruska vojska povuče, kao i da se Rusija uzdrži od mešanja u unutrašnje stvari Ukrajine. Preneo je sagovorniku da SAD uvažavaju duboke istorijske veze Rusije i Ukrajine i potrebu da se zaštite prava ruske manjine, ali da je način da se to postigne dogovaranje sa ukrajinskom vladom, kao i slanje međunarodnih posmatrača pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

Nije obelodanjeno šta je na sve ovo odgovorio Putin. Kod kuće, Obama je i s leva i s desna suočen sa pritiscima da prema ruskom lideru bude „čvršći”, ali je očigledno da u tome ima malo opcija.

U Beloj kući je već zasedao Savet za nacionalnu bezbednost, a među merama koje se pominju je Obamino odustajanje od puta na junski samit G-8 u Sočiju, pa čak i izbacivanje Rusije iz ovog kluba, odlaganje pregovora o trgovinskom sporazumu, slanje američke flote u region...

Obama je, kako ukazuju ovdašnji analitičari, suočen sa sličnom krizom sa kojom se 2008. nosio njegov prethodnik Džordž Buš, kada je Rusija upala u Gruziju i od nje praktično odvojila pokrajine Abhaziju i Južnu Osetiju. Uprkos oštrim verbalnim osudama, SAD tada nisu bile spremne da rizikuju eskalaciju.

To očigledno nisu ni sada. Amerika je iscrpljena ratovima – onaj u Avganistanu u kojem je još od 2001. još nije priveden kraju, a Obama je već u nekoliko slučajeva (poslednji je bio u Siriji), pokazao da nema apetita za vojne intervencije.

Od onoga što mu predlažu, malo šta će odvratiti Putina da ruske interese u Ukrajini, a pogotovo na Krimu, zaštiti po svom receptu: stvaranjem stanja „zamrznutog konflikta”, možda ne direktnim odvajanjem tog poluostrva koje je do 1954. bilo deo Rusije, ali svakako vezivanjem ukrajinskog istoka za Rusiju.

Suspendovanje Moskve iz G-8 Putina ne bi mnogo potreslo, uskraćivanje viza njemu, porodici i ruskom vrhu takođe bi bio samo simboličan čin, trgovinske sankcije bi morale da budu koordinirane sa EU koja za to neće biti spremna, suspendovanje saradnje Rusije sa NATO takođe ne bi imalo praktičnog značaja.

Od vojnih mera, pominje se obnova programa raketne odbrane, onih delova od kojih se kao ustupak odustalo tokom „resetovanja” odnosa sa Moskvom. To bi bio ozbiljan potez, pa i radikalan zakret, ali politički rizičan i finansijski skup.

Izvesno je takođe i da će pogoršavanje odnosa sa Rusijom uticati na druge kriza u kojima je Vašingtonu neophodna saradnja Moskve, kao što su sirijska i ona sa Iranom. Rusija je, takođe, članica Saveta bezbednosti sa pravom veta, gde može da blokira međunarodnu legalizaciju nekih američkih poteza.

Zbog svega toga, kriza u Ukrajini, uprkos američkim demantijima, jeste jedna ozbiljna partija geopolitičkog šaha, u kojoj, kako pokazuju događaji u poslednja tri meseca, igrači ipak igraju igru „nultog zbira”: ono što je dobitak jednog, automatski je gubitak drugog. A partija će potrajati...