Putovanje kao vrsta terapije

Argentinski reditelj Santijago Loza ispunio je jednu od svojih životnih želja – da poseti Srbiju i Beograd. Ta želja mu se ostvarila u poslednji čas jer njegov film „La Paz”, koji je na 42. Festu prikazan u programu „Panorama svetskog filma”, projekcijama u našem glavnom gradu završava festivalski život.

Reč je o melodrami o mladiću Lizu koji posle lečenja u mentalnoj bolnici kreće na put u potrazi za svojim mestom pod suncem. Pošto ga roditelji tretiraju kao dete, on napušta dom, a tražeći smisao svog života, otkriva da ga ispunjava pomaganje siromašnima:

– Ovakva priča pružila mi je priliku da oslikam odnos klasa u argentinskom društvu. Razlike u našem društvu su velike, toliko velike da je to neiscrpna inspiracija za umetnost. Samo analizom tih razlika možemo da popravimo društvo u kojem živimo – smatra Loza i dodaje da nikako nije želelo da se podsmeva srednjoj klasi, već da ukaže na probleme pripadnika tog društvenog miljea.

Reditelj je objasnio da odnos srednje klase prema siromaštvu ne može da bude isti kao onih koji su zaista siromašni, pa mu je namera bila da pokaže ovo razmimoilaženje.

– A putovanje je u filmu prikazano kao vrsta terapije, jer smatram da svako putovanje može da predstavlja neku vrstu izlečenja – zaključio je argentinski autor. 

O razlikama, ali u Azerbejdžanu, i to između modernog i tradicionalnog, govori film „Čovek iz stepe” Šamila Alijeva, koji se prikazuje u programu „Evropa van Evrope”.

Alijev glavni junak, čovek iz stepe, živi daleko od grada, u neposrednom kontaktu s prirodom, a otac ga uči svim pravilima ovakvog života. Posle očeve smrti mladić upoznaje devojku sa sela i poznanstvo s njom otvara nov period u njegovom životu i predstavlja veliki korak u nepoznato. Ovo je drama o naporima čoveka iz stepe da stupi u kontakt s modernim životom:

– Sporedna tema filma jeste borba između oca i sina i sukob među njima. Moja inicijalna ideja je bila da film govori o odnosu koji se ostvaruje između arhaičnog sveta i onog koji je prošao kroz proces globalizacije. Nije reč o suprotstavljanju starog i novog sveta, već o kontradikcijama između starijih i mlađih stanovnika stepe u Azerbejdžanu – objašnjava reditelj Šamil Alijev.

On je dodao da se azerbejdžanska kinematografija ubrzano razvija, da se godišnje realizuje oko 10 igranih filmova, dva animirana celovečernja filma i oko 15 dokumentarnih filmova i da su njihovi filmovi sve vidljiviji na svetskoj festivalskoj mapi.

I. A.