Pupinov dom za mlade talente

Zrenjanin – U Zrenjaninu je doneta odluka da 2014. bude posvećena Mihajlu Pupinu, pa je tim povodom najavljen niz manifestacija o delu ovog velikog naučnika, patriote i dobrotvora.

Jedan od pobornika jednoglasno prihvaćene ideje Robert Sabo, odbornik u Skupštini grada, najavio je održavanje najmanje tri prigodne tematske izložbe posvećene Mihajlu Pupinu, u Narodnom muzeju, Istorijskom arhivu i holu glavne pošte u Zrenjaninu. Pored projekcije filma namenjene učenicima osnovnih i srednjih škola, predviđene su i ekskurzije do naučnikovog rodnog mesta. U planu je i održavanje okruglog stola o naučnom delu Mihajla Pupina. – Želja nam je i da se, u okviru održavanja tradicionalne „Noći istraživača“, u septembru, jedan segment te manifestacije posveti Pupinu, a ovdašnji Tehnički fakultet koji nosi njegovo ime ove godine obeležava 40 godina od osnivanja, pa bi se i on uključio u manifestaciju „Godine Mihajla Idvorskog Pupina“ – kaže Sabo.

Pupin je 1928. proglašen počasnim građaninom Velikog Bečkereka, a u ovom gradu je kupio i kuću, koju je koristio njegov sestrić Mihajlo Olćan, ministar u Nedićevoj vladi. Pupin je umro 1935. godine, te tako nije mogao da utiče na političko opredeljenje Olćana, koji je emigrirao u Australiju nakon što su nedićevci proglašeni neprijateljima. Država je 1948. konfiskovala kuću, a u katastru je i danas Pupin ubeležen kao njen vlasnik.

– U toj kući se nalazi nekoliko službi koje bi mogle da se presele u prostorije Mesne zajednice, kako bi se u zgradi smestili sadržaji adekvatni Pupinu i njegovom delu – kaže Goran Milinkov, predsednik Saveta MZ „Mala Amerika“. Po njegovoj i zamisli Jaroslava Stevanova, „Pupinov dom“ treba da bude mesto gde će se okupljati talentovani đaci i studenti, da se tu opreme kompjuterska sala i biblioteka i da se deo prostora iskoristi za muzej. Ovakav plan prihvatili su i u Srpskoj akademiji nauka i u Fondu „Mladena Selaka“.

Na taj način Zrenjanin bi se simbolično odužio Mihajlu Pupinu koji je, nakon što je stekao slavu, na razne načine pomagao rodnom kraju. Rođen u Idvoru, tridesetak kilometara udaljenom od Zrenjanina, stalno se vraćao zavičaju i ponosio se svojim poreklom, što je i napisao u svom autobiografskom delu „Sa pašnjaka do naučenjaka“, za koje je dobio Pulicerovu nagradu.

Smatra se da je Pupin najveći doprinos otadžbini dao kada se, zahvaljujući svom ugledu i autoritetu, posle Prvog svetskog rata izborio za teritorije na kojima žive Srbi u Banatu. Pomagao je i na druge načine pa je, pored ostalog, zabeleženo da je on 1922. predsedniku mesnog odbora Društva za zaštitu, vaspitanje i pomaganje dece poklonio novac kakao bi se deca godinu dana lečila u banji Rusandi u Melencima. Godine 1929. zaveštao je deset miliona dinara od kojih je posle njegove smrti, kraljevim ukazom, osnovan Fond za školovanje mladih ratara.

Đ. Đukić