Пупинов дом за младе таленте

Зрењанин – У Зрењанину је донета одлука да 2014. буде посвећена Михајлу Пупину, па је тим поводом најављен низ манифестација о делу овог великог научника, патриоте и добротвора.

Један од поборника једногласно прихваћене идеје Роберт Сабо, одборник у Скупштини града, најавио је одржавање најмање три пригодне тематске изложбе посвећене Михајлу Пупину, у Народном музеју, Историјском архиву и холу главне поште у Зрењанину. Поред пројекције филма намењене ученицима основних и средњих школа, предвиђене су и екскурзије до научниковог родног места. У плану је и одржавање округлог стола о научном делу Михајла Пупина. – Жеља нам је и да се, у оквиру одржавања традиционалне „Ноћи истраживача“, у септембру, један сегмент те манифестације посвети Пупину, а овдашњи Технички факултет који носи његово име ове године обележава 40 година од оснивања, па би се и он укључио у манифестацију „Године Михајла Идворског Пупина“ – каже Сабо.

Пупин је 1928. проглашен почасним грађанином Великог Бечкерека, а у овом граду је купио и кућу, коју је користио његов сестрић Михајло Олћан, министар у Недићевој влади. Пупин је умро 1935. године, те тако није могао да утиче на политичко опредељење Олћана, који је емигрирао у Аустралију након што су недићевци проглашени непријатељима. Држава је 1948. конфисковала кућу, а у катастру је и данас Пупин убележен као њен власник.

– У тој кући се налази неколико служби које би могле да се преселе у просторије Месне заједнице, како би се у згради сместили садржаји адекватни Пупину и његовом делу – каже Горан Милинков, председник Савета МЗ „Мала Америка“. По његовој и замисли Јарослава Стеванова, „Пупинов дом“ треба да буде место где ће се окупљати талентовани ђаци и студенти, да се ту опреме компјутерска сала и библиотека и да се део простора искористи за музеј. Овакав план прихватили су и у Српској академији наука и у Фонду „Младена Селака“.

На тај начин Зрењанин би се симболично одужио Михајлу Пупину који је, након што је стекао славу, на разне начине помагао родном крају. Рођен у Идвору, тридесетак километара удаљеном од Зрењанина, стално се враћао завичају и поносио се својим пореклом, што је и написао у свом аутобиографском делу „Са пашњака до научењака“, за које је добио Пулицерову награду.

Сматра се да је Пупин највећи допринос отаџбини дао када се, захваљујући свом угледу и ауторитету, после Првог светског рата изборио за територије на којима живе Срби у Банату. Помагао је и на друге начине па је, поред осталог, забележено да је он 1922. председнику месног одбора Друштва за заштиту, васпитање и помагање деце поклонио новац какао би се деца годину дана лечила у бањи Русанди у Меленцима. Године 1929. завештао је десет милиона динара од којих је после његове смрти, краљевим указом, основан Фонд за школовање младих ратара.

Ђ. Ђукић