Badinter slovenački kvisko

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 24. jula – Prvo su štampani mediji otkrili da je ministarstvo spoljnih poslova materijal o odnosima države sa Hrvatskom proglasilo "strogo poverljivim", a sinoć je komercijalna POP TV obelodanila da je vlada premijera Janeza Janše pozvala službeni Zagreb da sporna pogranična pitanja presudi – Badinterov sud. Ovo otkriće je kruna tajne diplomatije koju je vodila slovenačka vlada, iako predlog nije nov. Ime nekadašnjeg francuskog ministra pravosuđa i predsednika ustavnog suda je u poslednjih desetak godina u trenucima zaoštrenih međudržavnih odnosa više puta pominjano pošto je Badinterova komisija početkom devedesetih godina priznala unutrašnje granice bivše Jugoslavije kao državne, čime je otvoren put priznanju novonastalih država.

Robert Badinter danas vodi sud za pomirenje i arbitražu u okviru Organizacije za saradnju i bezbednost u Evropi, a prema izveštavanju POP TV ponovo će dobiti priliku da preseče Gordijev čvor na Balkanu.

Najnoviji tajni pregovori između Sanaderove i Janšine vlade obuhvatili su i druge nerešene probleme, od zakinutih štediša bivše Ljubljanske banke, do proglašenja zaštićene ribolovne ekološke zone u Jadranskom moru. Dimitrij Rupel, slovenački ministar spoljnih poslova, naglašava da će Slovenija insistirati na izuzimanju članica Evropske unije iz pravila rečene ribolovne ekološke zone koju je Hrvatska proglasila, a koja sužava polje rada slovenačkim ribarima.

"Politika" nezvanično saznaje da je slovenačka vlada prošlog četvrtka razmatrala supertajnu građu o uređenju odnosa sa Hrvatskom, koju je pripremilo Rupelovo ministarstvo. Dokument je označen kao "strogo poverljiv", a sadrži konkretizaciju rešavanja brojnih otvorenih pitanja. Novina je da sad i Slovenija želi medijaciju treće strane. Do sada je u prvom redu to bila Evropska komisija, što je Hrvatsku trebalo da privoli na popuštanje ukoliko želi da uđe u EU. Uz to su u Sloveniji sve glasniji zahtevi stranačkih prvaka iz vladajuće koalicije da se Hrvatskoj uslovi ulazak u EU čak i referendumom, ukoliko ne pristane da se pogranični sporovi u Prekomurju, na Trdinovom vrhu, u Istri i u Piranskom zalivu, koji su Hrvati u međuvremenu krstili Savudrijska vala – reše na način koji diktira Ljubljana.

Slovenačke zahteve prema Hrvatskoj povremeno podržava Italija, u skladu sa svojim interesima, što nesmetani ribolov u Jadranu svakako jeste. Tako je italijanski ministar poljoprivrede Paolo de Kastro prošle sedmice rekao da će hrvatski proces pristupanja EU biti "sasvim sigurno imati problem" ako u Zagrebu ne odustanu od sprovođenja zaštićene ekološke ribolovne zone.

Činjenica je da su dve države u prošlosti našle zajednički jezik oko rešavanja međe na kopnu i moru. Bio je to i sporazum Drnovšek–Račan sklopljen u Rijeci, ali je hrvatska strana kasnije odustala, iako je slovenački parlament još pre šest godina ratifikovao taj akt. U međuvremenu su pljuštale diplomatske note s jedne i druge strane, dok slovenački mediji upravo dižu uzbunu da Hrvatska prodaje slovenačku zemlju uz reku Dragonju, u Istri. Najzad je slovenačka "šatl-diplomatija" odlučila da sporove sanira vađenjem iz šešira Badintera lično.

Badinter je osoba koja uživa naklonost obe strane. Lane je prvo predsednik Hrvatske Stjepan Mesić pomenuo Badintera kao formulu za rešavanje graničnog spora, ali je Ljubljana Badinteru bila sklona samo u tačkama koje odgovaraju njenim teritorijalnim aspiracijama.

Usledila je izjava evropskog komesara za proširenje EU Olija Rena da Hrvatska i Slovenija moraju da reše otvorena pitanja same, pa najnoviji potez vlade u Ljubljani vredi tumačiti kao popuštanje. Upravo to je očekivala i Rupelova koleginica iz Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović kada je u razgovoru za ljubljansku "Mladinu" upozorila da ne razume zašto se Rupelu "rešavanje pred trećim sudskim telom ne čini prihvatljivim".