Бадинтер словеначки квиско

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 24. јула – Прво су штампани медији открили да је министарство спољних послова материјал о односима државе са Хрватском прогласило "строго поверљивим", а синоћ је комерцијална ПОП ТВ обелоданила да је влада премијера Јанеза Јанше позвала службени Загреб да спорна погранична питања пресуди – Бадинтеров суд. Ово откриће је круна тајне дипломатије коју је водила словеначка влада, иако предлог није нов. Име некадашњег француског министра правосуђа и председника уставног суда је у последњих десетак година у тренуцима заоштрених међудржавних односа више пута помињано пошто је Бадинтерова комисија почетком деведесетих година признала унутрашње границе бивше Југославије као државне, чиме је отворен пут признању новонасталих држава.

Роберт Бадинтер данас води суд за помирење и арбитражу у оквиру Организације за сарадњу и безбедност у Европи, а према извештавању ПОП ТВ поново ће добити прилику да пресече Гордијев чвор на Балкану.

Најновији тајни преговори између Санадерове и Јаншине владе обухватили су и друге нерешене проблеме, од закинутих штедиша бивше Љубљанске банке, до проглашења заштићене риболовне еколошке зоне у Јадранском мору. Димитриј Рупел, словеначки министар спољних послова, наглашава да ће Словенија инсистирати на изузимању чланица Европске уније из правила речене риболовне еколошке зоне коју је Хрватска прогласила, а која сужава поље рада словеначким рибарима.

"Политика" незванично сазнаје да је словеначка влада прошлог четвртка разматрала супертајну грађу о уређењу односа са Хрватском, коју је припремило Рупелово министарство. Документ је означен као "строго поверљив", а садржи конкретизацију решавања бројних отворених питања. Новина је да сад и Словенија жели медијацију треће стране. До сада је у првом реду то била Европска комисија, што је Хрватску требало да приволи на попуштање уколико жели да уђе у ЕУ. Уз то су у Словенији све гласнији захтеви страначких првака из владајуће коалиције да се Хрватској услови улазак у ЕУ чак и референдумом, уколико не пристане да се погранични спорови у Прекомурју, на Трдиновом врху, у Истри и у Пиранском заливу, који су Хрвати у међувремену крстили Савудријска вала – реше на начин који диктира Љубљана.

Словеначке захтеве према Хрватској повремено подржава Италија, у складу са својим интересима, што несметани риболов у Јадрану свакако јесте. Тако је италијански министар пољопривреде Паоло де Кастро прошле седмице рекао да ће хрватски процес приступања ЕУ бити "сасвим сигурно имати проблем" ако у Загребу не одустану од спровођења заштићене еколошке риболовне зоне.

Чињеница је да су две државе у прошлости нашле заједнички језик око решавања међе на копну и мору. Био је то и споразум Дрновшек–Рачан склопљен у Ријеци, али је хрватска страна касније одустала, иако је словеначки парламент још пре шест година ратификовао тај акт. У међувремену су пљуштале дипломатске ноте с једне и друге стране, док словеначки медији управо дижу узбуну да Хрватска продаје словеначку земљу уз реку Драгоњу, у Истри. Најзад је словеначка "шатл-дипломатија" одлучила да спорове санира вађењем из шешира Бадинтера лично.

Бадинтер је особа која ужива наклоност обе стране. Лане је прво председник Хрватске Стјепан Месић поменуо Бадинтера као формулу за решавање граничног спора, али је Љубљана Бадинтеру била склона само у тачкама које одговарају њеним територијалним аспирацијама.

Уследила је изјава европског комесара за проширење ЕУ Олија Рена да Хрватска и Словенија морају да реше отворена питања саме, па најновији потез владе у Љубљани вреди тумачити као попуштање. Управо то је очекивала и Рупелова колегиница из Хрватске Колинда Грабар-Китаровић када је у разговору за љубљанску "Младину" упозорила да не разуме зашто се Рупелу "решавање пред трећим судским телом не чини прихватљивим".