Januarski izvoz veći 10,7 odsto

Srbija je u januaru 2014. izvezla robe u vrednosti 731,1 milion evra. To je za 10,7 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, kad je izvezeno za 664,6 miliona evra, objavio je Republički zavod za statistiku. Uvoz je smanjen za 5,2 odsto – na 993,4 miliona evra, tako da je spoljnotrgovinski deficit u januaru iznosio 262,3 miliona evra ili za trećinu manje nego u istom mesecu 2013. godine. Pokrivenost uvoza izvozom u prvom mesecu ove godine iznosila je 73,6 odsto i veća je za 10,6 procentnih poena nego u 2013. kada je iznosila 63 odsto.

Dobrim rezultatima spoljne trgovine, sa rekordnom pokrivenošću uvoza izvozom, i na početku ove godine, baš kao i u celoj prošloj, najviše su doprineli „Fijat automobili Srbija”. U ukupnoj sumi januarskog izvoza najveći je udeo imaju drumska vozila – sa 130,6 miliona dolara.

Slede električne mašine i aparati sa izvozom od 89,2, obojeni metali – 54, povrće i voće – 48,4 i proizvodi od kaučuka – 40,1 milion dolara. Izvoz ovih pet grupa proizvoda čini 36,3 odsto ukupnog izvoza.

Najveće učešće u uvozu imaju, takođe, drumska vozila sa 144, nafta i naftni derivati – 97,2, električne mašine i aparati sa 56,7 i medicinski i farmaceutski proizvodi sa 48,4 miliona dolara. Njihov uvoz čini 34,1 odsto ukupnog uvoza, navodi se u saopštenju RZS.

Srbija je najviše robe u januaru izvezla u Italiju, za ukupno 167,9 miliona dolara. Na drugom mestu je Nemačka sa 152, a slede Bosna i Hercegovina sa 75,2, Ruska Federacija 61,6 i Crna Gora 39,5 miliona dolara.

Najviše robe u januaru Srbija je uvezla iz Rusije, za 200,6, sledi Nemačka sa 152,4, Italija sa 150,9, Kina sa 111,8 i Mađarska sa 60,3 miliona dolara.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni Srbija je ostvarila sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, navodi se u saopštenju i dodaje da se od ostalih zemalja ističe i suficit sa Italijom, Bugarskom, SAD, Slovačkom i Češkom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza nafte i gasa, i sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopa. Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Turskom.

Ekonomisti procenjuju da će rast izvoza i u 2014. godini biti faktor privrednog rasta. Najviše zato što se očekuje povoljnija tražnja u zemljama koje su naši glavni trgovinski partneri. Prema oceni Stojana Stamenkovića, saradnika mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, stopa rasta izvoza u ovoj godini ipak će biti skromnija nego u 2013. godini, kad je iznosila 21,7 odsto, budući da se ne može računati sa dosadašnjim intenzitetom ekspanzije proizvodnje i izvoza automobilske industrije.