Jануарски извоз већи 10,7 одсто

Србија је у јануару 2014. извезла робе у вредности 731,1 милион евра. То је за 10,7 одсто више него у истом месецу прошле године, кад је извезено за 664,6 милиона евра, објавио је Републички завод за статистику. Увоз је смањен за 5,2 одсто – на 993,4 милиона евра, тако да је спољнотрговински дефицит у јануару износио 262,3 милиона евра или за трећину мање него у истом месецу 2013. године. Покривеност увоза извозом у првом месецу ове године износила је 73,6 одсто и већа је за 10,6 процентних поена него у 2013. када је износила 63 одсто.

Добрим резултатима спољне трговине, са рекордном покривеношћу увоза извозом, и на почетку ове године, баш као и у целој прошлој, највише су допринели „Фијат аутомобили Србија”. У укупној суми јануарског извоза највећи је удео имају друмска возила – са 130,6 милиона долара.

Следе електричне машине и апарати са извозом од 89,2, обојени метали – 54, поврће и воће – 48,4 и производи од каучука – 40,1 милион долара. Извоз ових пет група производа чини 36,3 одсто укупног извоза.

Највеће учешће у увозу имају, такође, друмска возила са 144, нафта и нафтни деривати – 97,2, електричне машине и апарати са 56,7 и медицински и фармацеутски производи са 48,4 милиона долара. Њихов увоз чини 34,1 одсто укупног увоза, наводи се у саопштењу РЗС.

Србија је највише робе у јануару извезла у Италију, за укупно 167,9 милиона долара. На другом месту је Немачка са 152, а следе Босна и Херцеговина са 75,2, Руска Федерација 61,6 и Црна Гора 39,5 милиона долара.

Највише робе у јануару Србија је увезла из Русије, за 200,6, следи Немачка са 152,4, Италија са 150,9, Кина са 111,8 и Мађарска са 60,3 милиона долара.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени Србија је остварила са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, наводи се у саопштењу и додаје да се од осталих земаља истиче и суфицит са Италијом, Бугарском, САД, Словачком и Чешком.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом, због увоза нафте и гаса, и са Кином због увоза телефона за мрежу станица и лаптопа. Следи дефицит са Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском и Турском.

Економисти процењују да ће раст извоза и у 2014. години бити фактор привредног раста. Највише зато што се очекује повољнија тражња у земљама које су наши главни трговински партнери. Према оцени Стојана Стаменковића, сарадника месечника „Макроекономске анализе и трендови” Економског института, стопа раста извоза у овој години ипак ће бити скромнија него у 2013. години, кад је износила 21,7 одсто, будући да се не може рачунати са досадашњим интензитетом експанзије производње и извоза аутомобилске индустрије.