Plata kao službena tajna

Da su plate čelnika nekih javnih preduzeća višestruko veće čak i od primanja najviših funkcionera u državi – predsednika Srbije, predsednika skupštine i premijera – nije više nikakva tajna. Podsećanja radi, a ni to nikada nije bila tajna, predsednik Boris Tadić sada ima platu oko 132.000 dinara, osnovna zarada predsednika Narodne skupštine Srbije Olivera Dulića je oko 106.000 dinara, a predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice oko 116.000 dinara.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić je nedavno rekao da je njegova plata "negde oko 108.000 dinara".

Tajna je, međutim, zašto se plate u javnim preduzećima, dakle, u onima koja su u nadležnosti Vlade Srbije, tretiraju kao – tajna.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da bi morali da budu javni ne samo podaci o zaradama, nego i brojni drugi podaci o poslovanju javnih preduzeća (troškovi reprezentacije, donacije tih preduzeća...).

– To je jednostavno apsurd. Na mom veb-sajtu je i moja plata i plata mojih saradnika. Mislim da bi plate onih koji ih dobijaju iz budžeta, odnosno koji ih dobijaju iz državnih sredstava, javnih resursa, trebalo da budu dostupne javnosti – ističe Šabić, i dodaje da je u nekoliko navrata morao da reaguje u vezi sa tim pitanjima.

Pošto kod ovakvih zahteva u javnim preduzećima često odgovaraju da je reč o informaciji koja je službena tajna, Šabić ukazuje da u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zaista piše da službena tajna može biti osnov za ograničenje pristupa toj ili bilo kojoj drugoj informaciji, ali uz uslov da bi zbog odavanja tražene informacije nastupile teške pravne ili druge štetne posledice.

– Sasvim je očigledno da zbog objavljivanja ovakvih podataka ne mogu nastupiti nikakve teške pravne ili druge posledice – kaže poverenik za informacije od javnog značaja.

I u "Transparensi Srbija" ističu da plate u javnim preduzećima moraju da budu dostupne javnosti.

– Primanja svih nosilaca javnih funkcija su javna stvar i odgovarajuće organizacije su obavezne po zakonu, čak i kad im to ne traži poverenik za informacije, da informišu o svojim platama. Nepoštovanje toga je grubo kršenje zakona – ističe Vladimir Goati, predsednik TS, objašnjavajući da u vezi sa tim "apsolutno nema nikakve službene tajne", te da to ne može biti izgovor za odbijanje da se takva informacija obelodani.

Takve informacije, dodaje Goati, svim poreskim obveznicima moraju da budu dostupne i jasne.

– Manir da se prekrivaju velom tajni primanja nosilaca javnih funkcija, iako taj novac dolazi iz budžeta, iz džepa poreskih obveznika, jeste zaostatak iz nekog davnog vremena, ali se to sačuvalo u mentalitetu do danas. Ipak, zakonske odredbe su protiv toga – svi javni funkcioneri i njihove organizacije dužni su da saopšte visinu plata koje primaju – kaže Goati.

Programski direktor TS-a Nemanja Nenadić ukazuje da se na ovaj problem odnose dva zakona: o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i o sprečavanju sukoba interesa.

– Zakon o sprečavanju sukoba interesa kaže da su podaci o imovini funkcionera tajni, ali to ne važi za podatke o primanjima iz budžeta. Šire posmatrano, iako se u nekim javnim preduzećima (onim profitabilnim, naravno, jer ona koja nisu profitabilna primaju dotacije iz budžeta) plate obezbeđuju iz sopstvenih sredstava, ipak je jasna namera zakonodavca da i podaci o tim primanjima treba da budu dostupni javnosti – smatra Nenadić.

Programski direktor "Transparensi Srbija" kaže da bi i za javna preduzeća bilo najbolje da sama objave svoje zarade, ne čekajući da ih bilo ko pita za to.