Плата као службена тајна

Да су плате челника неких јавних предузећа вишеструко веће чак и од примања највиших функционера у држави – председника Србије, председника скупштине и премијера – није више никаква тајна. Подсећања ради, а ни то никада није била тајна, председник Борис Тадић сада има плату око 132.000 динара, основна зарада председника Народне скупштине Србије Оливера Дулића је око 106.000 динара, а председника Владе Србије Војислава Коштунице око 116.000 динара.

Министар за инфраструктуру Велимир Илић је недавно рекао да је његова плата "негде око 108.000 динара".

Тајна је, међутим, зашто се плате у јавним предузећима, дакле, у онима која су у надлежности Владе Србије, третирају као – тајна.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже да би морали да буду јавни не само подаци о зарадама, него и бројни други подаци о пословању јавних предузећа (трошкови репрезентације, донације тих предузећа...).

– То је једноставно апсурд. На мом веб-сајту је и моја плата и плата мојих сарадника. Мислим да би плате оних који их добијају из буџета, односно који их добијају из државних средстава, јавних ресурса, требало да буду доступне јавности – истиче Шабић, и додаје да је у неколико наврата морао да реагује у вези са тим питањима.

Пошто код оваквих захтева у јавним предузећима често одговарају да је реч о информацији која је службена тајна, Шабић указује да у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја заиста пише да службена тајна може бити основ за ограничење приступа тој или било којој другој информацији, али уз услов да би због одавања тражене информације наступиле тешке правне или друге штетне последице.

– Сасвим је очигледно да због објављивања оваквих података не могу наступити никакве тешке правне или друге последице – каже повереник за информације од јавног значаја.

И у "Транспаренси Србија" истичу да плате у јавним предузећима морају да буду доступне јавности.

– Примања свих носилаца јавних функција су јавна ствар и одговарајуће организације су обавезне по закону, чак и кад им то не тражи повереник за информације, да информишу о својим платама. Непоштовање тога је грубо кршење закона – истиче Владимир Гоати, председник ТС, објашњавајући да у вези са тим "апсолутно нема никакве службене тајне", те да то не може бити изговор за одбијање да се таква информација обелодани.

Такве информације, додаје Гоати, свим пореским обвезницима морају да буду доступне и јасне.

– Манир да се прекривају велом тајни примања носилаца јавних функција, иако тај новац долази из буџета, из џепа пореских обвезника, јесте заостатак из неког давног времена, али се то сачувало у менталитету до данас. Ипак, законске одредбе су против тога – сви јавни функционери и њихове организације дужни су да саопште висину плата које примају – каже Гоати.

Програмски директор ТС-а Немања Ненадић указује да се на овај проблем односе два закона: о слободном приступу информацијама од јавног значаја и о спречавању сукоба интереса.

– Закон о спречавању сукоба интереса каже да су подаци о имовини функционера тајни, али то не важи за податке о примањима из буџета. Шире посматрано, иако се у неким јавним предузећима (оним профитабилним, наравно, јер она која нису профитабилна примају дотације из буџета) плате обезбеђују из сопствених средстава, ипак је јасна намера законодавца да и подаци о тим примањима треба да буду доступни јавности – сматра Ненадић.

Програмски директор "Транспаренси Србија" каже да би и за јавна предузећа било најбоље да сама објаве своје зараде, не чекајући да их било ко пита за то.