SAD odbile ukrajinski zahtev za oružje

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Boraveći ove nedelje u Vašingtonu, privremeni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk od domaćina zatražio nešto što dosad nije pominjano: „značajnu” pomoć u oružju i municiji za svoju zemlju, čija je armija, prema izjavama njenih oficira „zapuštena još od 1991”, kada se Ukrajina osamostalila.

Premijer Jacenjuk je doneo i detaljan spisak na kome su još telekomunikaciona oprema, avionsko gorivo i uređaji za noćno osmatranje. Jedino što je dobio bili su međutim američki paketi specijalne hrane za vojnike, čija će isporuka početi odmah.

Kako je objašnjeno, ovo „ne” je „samo zasad, a ne zauvek”. Vašington očigledno ne želi da u ovom momentu „dodatno antagonizuje nepredvidljivu Moskvu”, niti da ukrajinsku armiju podstakne da učini nešto što bi dovelo do direktnijeg konflikta sa Rusijom.

Sem toga, vojna pomoć bi ojačala sumnje Moskve da je najnovija ukrajinska revolucija organizovana odavde, kako bi se Kijev uvukao u zapadnu orbitu i NATO još direktnije izašao na granice Rusije.

Uoči puta državnog sekretara Džona Kerija na jučerašnji susret sa Lavrovom u Londonu, na brifingu u Stejt departmentu prvi put je izneto da je ruska strana odgovorila na predloge za smirivanje krize, ali da je u njemu „samo neka prilično providna argumentacija da su Krim i Kosovo isti slučaj”.

Iz onoga što su izneli neimenovani funkcioneri proizilazi međutim da je najnoviji susret Kerija i Lavrova upriličen da bi SAD igrale neku vrstu posrednika između Kijeva i Moskve – da bi se ruskoj strani prenelo na kakve je ustupke sve spremna ukrajinska vlada kad je reč o Krimu i etničkim Rusima u istočnom delu zemlje.

Takođe, predočeno je da kakav god bio ishod sutrašnjeg referenduma na Krimu, on, sa američkog stanovišta, neće imati pravnu snagu u Ukrajini, pa ni u Rusiji ili bilo gde drugde, pa ni na samom Krimu.

Povrh svega, već je razrađen i mehanizam sankcija koje bi, ako Rusija ne odstupi, počele da se primenjuju već od ponedeljka i koje će, kako ocenjuju mediji, započeti i svojevrsni „ekonomski hladni rat” između Rusije i Zapada.