Problem iračkih izbeglica

AFP za "Politiku"

Aman – Zemlje koje su pružile utočište stotinama hiljada Iračana, koje je rat isterao iz domovine, sastale su se juče u Jordanu da bi pronašle način da se izbore sa društvenim i ekonomskim teškoćama u kojima su se našle.

U jednodnevnoj konferenciji učestvovali su predstavnici Jordana i Sirije – koji su primili ukupno oko dva miliona iračkih izbeglica – i Egipta.

Prisutni su bili i "posmatrači" iz agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Turske, Irana, Rusije, Japana, Evropske unije, Sjedinjenih Država i Britanije.

"Nadamo se da ćemo naći načine da sa svojim susedima pomognemo Iračanima i da će naše molitve biti uslišene", rekao je Mohamed al Hadž al Hmud, generalni sekretar iračkog ministarstva inostranih poslova.

"Na konferenciji će se razgovarati o načinima da se ovim zemljama pruži pomoć da se izbore sa teškoćama u kojima su se našle zbog iračkih izbeglica",  izjavio je jordanski šef diplomatije.

Ujedinjene nacije procenjuju da je od ukupno 26 miliona Iračana od nasilja u zemlji pobeglo oko četiri miliona, uključujući i one koji su otišli pre početka američke invazije na Irak 2003.

Ovo je, kako smatra UNHCR, najveći talas raseljavanja na Bliskom istoku od 1948, kada je stvaranje Izraela nateralo stotine hiljada Palestinaca da pobegnu.

Takođe se procenjuje da se u Siriji nalazi oko 1,4 miliona Iračana, a u Jordanu oko 750.000, uključujući i one koji su zemlju napustili pre 2003.

Zvanično Jordan zazire da Iračane na svojoj teritoriji naziva "izbeglicama" i angažovao je jednu švedsku grupu da napravi izveštaj o njihovom tačnom broju i identifikuje njihov status.

Iako se mnogi komentatori slažu da je priliv migranata izazvao zabrinutost zbog inflacije, otpuštanja s posla i ekspanzije geta u Jordanu, ima i onih koji za ekonomske teškoće krive druge faktore.

"Izgleda da su faktori kao što su prestanak nabavke subvencionisanog goriva iz Iraka, visoke cene nafte na međunarodnom tržištu, izvoz domaće hrane i veće cene hrane učinili mnogo više za podsticanje inflacije tokom protekle dve godine u Jordanu", navodi se u izveštaju Centra za strateške studije Univerziteta u Jordanu objavljenom početkom jula.

U ovoj studiji stoji da je stopa inflacije u Jordanu bila 6,25 odsto u 2006, za razliku od 1,6 procenata zabeleženih 2003, kada je Jordan od Iraka zavisio po pitanju celokupnih potreba za naftom i suvozemnim putevima uvozio 5,5 miliona tona godišnje, od čega je polovina bila besplatna, a ostatak po povlašćenoj ceni.

Bez obzira na sve, Jordanu i Siriji potrebna su novčana sredstva da bi se izborio sa iračkim izbeglicama.

Agencija UN za izbeglice (UNHCR) zahtevala je od međunarodne zajednice da "novac šalje tamo gde su gladna usta", a početkom meseca udvostručila je na 123 miliona dolara godišnji apel za finansiranje i pomoć za poboljšanje zdravstvene nege i zaštite, utočišta i ostalih potreba za iračke izbeglice.

Ova agencija upozorila je da se sirijska i jordanska zdravstvena zaštita, obrazovanje i stambeni smeštaj nalaze pod ozbiljnim pritiskom zahvaljujući stalnom prilivu Iračana i više puta apelovala na Iračane da se registruju kod nadležnih organa u Amanu i u Damasku.

U ovom regionu UNHCR je već registrovao više od 150.000 Iračana.

U međuvremenu, dok je konferencija bila u toku, Amnesti internešenel je zahtevao od međunarodne zajednice da pomogne Jordanu i Siriji da prebrodi probleme u vezi sa prilivom iračkih izbeglica.

Njihovo prisustvo "nagoveštava humanitarnu krizu koja bi mogla da zahvati ovaj region ukoliko se smesta ne preduzme zajednička međunarodna akcija", navodi se u izjavi Malkolma Smarta, direktora programa Amnesti internešenela za Bliski istok i severnu Afriku.

Amnesti, sa sedištem u Londonu, procenjuje da, pored dva miliona Iračana koji su izbegli u Jordan i Siriju, ima još dva miliona ljudi koji su raseljeni unutar zemlje razorene ratom.