Проблем ирачких избеглица

АФП за "Политику"

Аман – Земље које су пружиле уточиште стотинама хиљада Ирачана, које је рат истерао из домовине, састале су се јуче у Јордану да би пронашле начин да се изборе са друштвеним и економским тешкоћама у којима су се нашле.

У једнодневној конференцији учествовали су представници Јордана и Сирије – који су примили укупно око два милиона ирачких избеглица – и Египта.

Присутни су били и "посматрачи" из агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), Турске, Ирана, Русије, Јапана, Европске уније, Сједињених Држава и Британије.

"Надамо се да ћемо наћи начине да са својим суседима помогнемо Ирачанима и да ће наше молитве бити услишене", рекао је Мохамед ал Хаџ ал Хмуд, генерални секретар ирачког министарства иностраних послова.

"На конференцији ће се разговарати о начинима да се овим земљама пружи помоћ да се изборе са тешкоћама у којима су се нашле због ирачких избеглица",  изјавио је јордански шеф дипломатије.

Уједињене нације процењују да је од укупно 26 милиона Ирачана од насиља у земљи побегло око четири милиона, укључујући и оне који су отишли пре почетка америчке инвазије на Ирак 2003.

Ово је, како сматра УНХЦР, највећи талас расељавања на Блиском истоку од 1948, када је стварање Израела натерало стотине хиљада Палестинаца да побегну.

Такође се процењује да се у Сирији налази око 1,4 милиона Ирачана, а у Јордану око 750.000, укључујући и оне који су земљу напустили пре 2003.

Званично Јордан зазире да Ирачане на својој територији назива "избеглицама" и ангажовао је једну шведску групу да направи извештај о њиховом тачном броју и идентификује њихов статус.

Иако се многи коментатори слажу да је прилив миграната изазвао забринутост због инфлације, отпуштања с посла и експанзије гета у Јордану, има и оних који за економске тешкоће криве друге факторе.

"Изгледа да су фактори као што су престанак набавке субвенционисаног горива из Ирака, високе цене нафте на међународном тржишту, извоз домаће хране и веће цене хране учинили много више за подстицање инфлације током протекле две године у Јордану", наводи се у извештају Центра за стратешке студије Универзитета у Јордану објављеном почетком јула.

У овој студији стоји да је стопа инфлације у Јордану била 6,25 одсто у 2006, за разлику од 1,6 процената забележених 2003, када је Јордан од Ирака зависио по питању целокупних потреба за нафтом и сувоземним путевима увозио 5,5 милиона тона годишње, од чега је половина била бесплатна, а остатак по повлашћеној цени.

Без обзира на све, Јордану и Сирији потребна су новчана средства да би се изборио са ирачким избеглицама.

Агенција УН за избеглице (УНХЦР) захтевала је од међународне заједнице да "новац шаље тамо где су гладна уста", а почетком месеца удвостручила је на 123 милиона долара годишњи апел за финансирање и помоћ за побољшање здравствене неге и заштите, уточишта и осталих потреба за ирачке избеглице.

Ова агенција упозорила је да се сиријска и јорданска здравствена заштита, образовање и стамбени смештај налазе под озбиљним притиском захваљујући сталном приливу Ирачана и више пута апеловала на Ирачане да се региструју код надлежних органа у Аману и у Дамаску.

У овом региону УНХЦР је већ регистровао више од 150.000 Ирачана.

У међувремену, док је конференција била у току, Амнести интернешенел је захтевао од међународне заједнице да помогне Јордану и Сирији да преброди проблеме у вези са приливом ирачких избеглица.

Њихово присуство "наговештава хуманитарну кризу која би могла да захвати овај регион уколико се сместа не предузме заједничка међународна акција", наводи се у изјави Малколма Смарта, директора програма Амнести интернешенела за Блиски исток и северну Африку.

Амнести, са седиштем у Лондону, процењује да, поред два милиона Ирачана који су избегли у Јордан и Сирију, има још два милиона људи који су расељени унутар земље разорене ратом.