Stari zadaci nove vlade

Novu vladu Srbije, čije je formiranje najavljeno do 1. maja, čekaju stari, već dobro poznati ekonomski zadaci s kojima je vlada na odlasku i završila mandat. Rebalans budžeta, kojim treba da se smanji poveliki minus u državnoj kasi već je najavljen, a zatim bi trebalo da uslede i mere za oporavak privrede, spremanje u javnom sektoru, reforma penzionog i zdravstvenog sistema.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da prvi potez nove vlade mora da bude rebalans budžeta, jer se moraju sprovesti velike mere štednje, kojima će biti obuhvaćene plate, a verovatno i penzije. Podrazumevaju se uštede i u javnim preduzećima, a Arsić očekuje da bude usvojen paket ekonomskih zakona koji je krajem prošle godine najavljivao bivši ministar privrede Saša Radulović.

– Nova vlada bi morala da sprovede i stimulativne mere kako bi se ublažile recesione tendencije u privredi. Takođe bi mogla, kao jednu od mera, ponovo dauvede subvencije na kamate za kredite privredi za likvidnost i za investicije – kaže Arsić dodajući da bi nakon pokretanja svih pomenutih reformi mogli da računamo na podršku MMF-a i na sklapanje novog aranžmana, čime bi se značajno smanjio i rizik od krize javnog duga u Srbiji.

Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, rekao je agenciji Beta da dosadašnja vladajuća koalicija nije uradila ništa u ekonomiji i privredi Srbije, pa ne treba to ni u budućnosti očekivati, ukoliko se ne povuku radikalni potezi.

Ti potezi su, prema njegovim rečima, rigidna borba sa crnim tržištem i sivom ekonomijom, oslobađanje dela tržišta za ulaganje, stabilizacija postojećih radnih mesta, kao i efikasna administracija i garantovanje jednakosti prava na tržištu.

Knežević je dodao da je neophodna i izuzetno rigidna fiskalna politika, da se socijalni programi ne vode preko javnih preduzeća, uvođenje kontrole u javnim nabavkama, kao i uvođenje programskog budžeta kako bi se izvršila kontrola „svakog dinara”.

Prema njegovoj oceni, to bi se moglo rešiti kroz zakone o radu, stečaju, planiranju i izgradnji, i privatizaciji, što bi bili uslovi za početak privrednog oporavka. „Ako se to ne uspostavi kao pretpostavka ekonomskom i privrednom ozdravljenju, mi nemamo šta tražiti, i jako je naivno verovati da je to moguće u kratkom roku učiniti bez obzira koliko postojala apsolutna vlast”, rekao je Knežević.

I Miladin Kovačević, saradnik MAT-a, smatra da nova vlada mora najpre da uradi rebalans budžeta što znači da se prilagodi realnim prihodima. Zatim da započne restrukturiranje 153 državnih preduzeća i sprovede sistemske reforme, izjavio je on Tanjugu ocenjujući da za oživljavanje privrede ne pomažu izolovane, već simultane mere.

– Jasno je da se to sve ne može sprovesti do kraja godine, ali se ti planovi moraju započeti, najpre konsolidacijom javnih finansija i donošenjem seta zakona za poboljšanje poslovnog okruženja, da se reši potencijalna kriza javnog duga, snizi rizik zemlje i privuku nove strane investicije i pokrene privreda i ciklus novih zapošljavanja, kaže Kovačević.

Istovremeno se mora započeti reforma penzionog sistema i doneti zakonski okviri za upravljanje gradskim građevinskim zemljištem i privatizaciju i korporativizaciju javnih preduzeća. Po njemu, neophodno je i rasteretiti privredu od fiskalnog opterećenja koje iznosi 65 odsto kako bi se stvorio povoljan ambijent za veći priliv stranih investicija.