Стари задаци нове владе

Нову владу Србије, чије је формирање најављено до 1. маја, чекaју стари, већ добро познати економски задаци с којима је влада на одласку и завршила мандат. Ребаланс буџета, којим треба да се смањи повелики минус у државној каси већ је најављен, а затим би требало да уследе и мере за опоравак привреде, спремање у јавном сектору, реформа пензионог и здравственог система.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду сматра да први потез нове владе мора да буде ребаланс буџета, јер се морају спровести велике мере штедње, којима ће бити обухваћене плате, а вероватно и пензије. Подразумевају се уштеде и у јавним предузећима, а Арсић очекује да буде усвојен пакет економских закона који је крајем прошле године најављивао бивши министар привреде Саша Радуловић.

– Нова влада би морала да спроведе и стимулативне мере како би се ублажиле рецесионе тенденције у привреди. Такође би могла, као једну од мера, поново дауведе субвенције на камате за кредите привреди за ликвидност и за инвестиције – каже Арсић додајући да би након покретања свих поменутих реформи могли да рачунамо на подршку ММФ-а и на склапање новог аранжмана, чиме би се значајно смањио и ризик од кризе јавног дуга у Србији.

Милан Кнежевић, председник Привредне коморе малих и средњих предузећа и предузетника, рекао је агенцији Бета да досадашња владајућа коалиција није урадила ништа у економији и привреди Србије, па не треба то ни у будућности очекивати, уколико се не повуку радикални потези.

Ти потези су, према његовим речима, ригидна борба са црним тржиштем и сивом економијом, ослобађање дела тржишта за улагање, стабилизација постојећих радних места, као и ефикасна администрација и гарантовање једнакости права на тржишту.

Кнежевић је додао да је неопходна и изузетно ригидна фискална политика, да се социјални програми не воде преко јавних предузећа, увођење контроле у јавним набавкама, као и увођење програмског буџета како би се извршила контрола „сваког динара”.

Према његовој оцени, то би се могло решити кроз законе о раду, стечају, планирању и изградњи, и приватизацији, што би били услови за почетак привредног опоравка. „Ако се то не успостави као претпоставка економском и привредном оздрављењу, ми немамо шта тражити, и јако је наивно веровати да је то могуће у кратком року учинити без обзира колико постојала апсолутна власт”, рекао је Кнежевић.

И Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, сматра да нова влада мора најпре да уради ребаланс буџета што значи да се прилагоди реалним приходима. Затим да започне реструктурирање 153 државних предузећа и спроведе системске реформе, изјавио је он Танјугу оцењујући да за оживљавање привреде не помажу изоловане, већ симултане мере.

– Јасно је да се то све не може спровести до краја године, али се ти планови морају започети, најпре консолидацијом јавних финансија и доношењем сета закона за побољшање пословног окружења, да се реши потенцијална криза јавног дуга, снизи ризик земље и привуку нове стране инвестиције и покрене привреда и циклус нових запошљавања, каже Ковачевић.

Истовремено се мора започети реформа пензионог система и донети законски оквири за управљање градским грађевинским земљиштем и приватизацију и корпоративизацију јавних предузећа. По њему, неопходно је и растеретити привреду од фискалног оптерећења које износи 65 одсто како би се створио повољан амбијент за већи прилив страних инвестиција.