Šarić „probao” i „stomakliju”

Radnici „Prokupca” AD Beograd, čiji su brendovi bili nekad poznate rakije „stomaklija” i „manastirka”, protestovali su juče ispred „Politike” tražeći da država preuzme njihovu firmu i omogući nastavak proizvodnje koja je prekinuta pre šest meseci, od kada oko 300 radnika ne prima plate. Prema njihovim rečima, ovo preduzeće za proizvodnju i promet alkoholnih i bezalkoholnih pića počelo je sistematski da propada od 2007. godine kada je većinski vlasnik postao Slobodan Simić. Među akcionarima koji su se ovajdili od prodaje i proizvodnje rakije izgleda da je bio i tek uhapšeni narko-bos Darko Šarić.

– Slobodan Simić je 2002. godine kupio paket državnih akcija od 24,06 odsto, a ostalo je bilo u većinskom  vlasništvu, uglavnom radnika. Ipak bilo je i drugih akcionara – kaže Boško Knežević, ispred radne grupe preduzeća „Prokupac” AD Beograd.

Oko 38.000 akcija kupila je firma „Municipijum S” sa Novog Beograda, za koju radnici sumnjaju da je u vlasništvu Darka Šarića. Njihovu pretpostavku podgrejala je činjenica da je firmu sa Novog Beograda na skupštinskim sastancima „Prokupca” zastupao Andrija Krlović, Šarićev advokat, protiv koga je podignuta optužnica zbog pranja novca za ovog narko-bosa. Inače, „Municipijum” postoji i u Pljevljima, rodnom mestu Darka Šarića, ali se tamo ova firma vodila na ime njegovog brata Dušana i reč je o diskoteci.

– Postepeno, različitim vrstama pritisaka i ucena, deo akcionara prešao je na Simićevu stranu, a on postao većinski vlasnik. Podigao je kredit od Agrobanke, čije je predsednik Izvršnog odbora Dušan Antonić, bio u našem upravnom odboru i takozvanim nesaglasnim akcionarima isplatio akcije. Novac je, među njima, naplatila i firma „Municipijum S”. Zatim se Simić udružio sa firmama „Prokupac” iz Prokuplja, „Simccom” d. o. o. iz Smederevske Palanke i „Simićevo Sićevo” d. o. o. iz Sićeva. Poslednja dva preduzeća su procenjena na veliku vrednost, a u stvari vrede manje nego naša firma koja u Kumodražu ima tri i po hektara zemlje u industrijskoj zoni, pogone za proizvodnju i punjenje, podrume, magacine... Kupovinom ovih preduzeća Simić postaje većinski vlasnik, a od tada počinje naša agonija –objašnjavaju radnici.

Ističu da je njihovo preduzeće smišljeno uništeno, da su se smenjivali direktori, a da su oni koji su hteli da firmu izvuku sa dna bili kritikovani i oterani.

– Pitamo se ko stoji iza cele priče. Podneli smo tužbe Višem javnom tužilaštvu, Osnovnom i Tužilaštvu za organizovani kriminal, zahtev Poreskoj upravi da preispita poslovanje „Prokupca” od 2008. godine i tokove novca. Imamo i informaciju da u Gradskom sekretarijatu za privredni kriminal postoji kompletna dokumentacija o našem slučaju. Kako niko do sada nije pokrenuo nikakav postupak? I kako nikog ne interesuje podatak da je pokradeno oko 20 miliona evra? – pita se Goran Milošević, ispred radne grupe „Prokupac” AD Beograd.

Radnici ističu da su „stomaklija” i „manastirka” dobile više od 1.500 medalja i diploma i bile tražene širom Evrope, u Americi i Australiji.

– Simić je ove brendove stavio pod hipoteku 2012. godine. Za jedan je naplatio oko 105.400.000 dinara, a isto toliko i za drugi. Zatim je taj novac prosledio „Invest-importu”, u koji je uložio osnivački kapital. Iz te firme je našem preduzeću dao pozajmicu, a sada to smatra dugom i potražuje od nas novac – kažu radnici iz radne grupe.

Pokušali smo da kontaktiramo i drugu stranu, Slobodana Simića, ali i njegovog sina, koji je generalni direktor „Invest-importa”, ali se na naše pozive niko nije javio.

Radnici kažu da Slobodan Simić nije u zemlji.