Шарић „пробао” и „стомаклију”

Радници „Прокупца” АД Београд, чији су брендови били некад познате ракије „стомаклија” и „манастирка”, протестовали су јуче испред „Политике” тражећи да држава преузме њихову фирму и омогући наставак производње која је прекинута пре шест месеци, од када око 300 радника не прима плате. Према њиховим речима, ово предузеће за производњу и промет алкохолних и безалкохолних пића почело је систематски да пропада од 2007. године када је већински власник постао Слободан Симић. Међу акционарима који су се овајдили од продаје и производње ракије изгледа да је био и тек ухапшени нарко-бос Дарко Шарић.

– Слободан Симић је 2002. године купио пакет државних акција од 24,06 одсто, а остало је било у већинском  власништву, углавном радника. Ипак било је и других акционара – каже Бошко Кнежевић, испред радне групе предузећа „Прокупац” АД Београд.

Око 38.000 акција купила је фирма „Муниципијум С” са Новог Београда, за коју радници сумњају да је у власништву Дарка Шарића. Њихову претпоставку подгрејала је чињеница да је фирму са Новог Београда на скупштинским састанцима „Прокупца” заступао Андрија Крловић, Шарићев адвокат, против кога је подигнута оптужница због прања новца за овог нарко-боса. Иначе, „Муниципијум” постоји и у Пљевљима, родном месту Дарка Шарића, али се тамо ова фирма водила на име његовог брата Душана и реч је о дискотеци.

– Постепено, различитим врстама притисака и уцена, део акционара прешао је на Симићеву страну, а он постао већински власник. Подигао је кредит од Агробанке, чије је председник Извршног одбора Душан Антонић, био у нашем управном одбору и такозваним несагласним акционарима исплатио акције. Новац је, међу њима, наплатила и фирма „Муниципијум С”. Затим се Симић удружио са фирмама „Прокупац” из Прокупља, „Simccom” д. о. о. из Смедеревске Паланке и „Симићево Сићево” д. о. о. из Сићева. Последња два предузећа су процењена на велику вредност, а у ствари вреде мање него наша фирма која у Кумодражу има три и по хектара земље у индустријској зони, погоне за производњу и пуњење, подруме, магацине... Куповином ових предузећа Симић постаје већински власник, а од тада почиње наша агонија –објашњавају радници.

Истичу да је њихово предузеће смишљено уништено, да су се смењивали директори, а да су они који су хтели да фирму извуку са дна били критиковани и отерани.

– Питамо се ко стоји иза целе приче. Поднели смо тужбе Вишем јавном тужилаштву, Основном и Тужилаштву за организовани криминал, захтев Пореској управи да преиспита пословање „Прокупца” од 2008. године и токове новца. Имамо и информацију да у Градском секретаријату за привредни криминал постоји комплетна документација о нашем случају. Како нико до сада није покренуо никакав поступак? И како никог не интересује податак да је покрадено око 20 милиона евра? – пита се Горан Милошевић, испред радне групе „Прокупац” АД Београд.

Радници истичу да су „стомаклија” и „манастирка” добиле више од 1.500 медаља и диплома и биле тражене широм Европе, у Америци и Аустралији.

– Симић је ове брендове ставио под хипотеку 2012. године. За један је наплатио око 105.400.000 динара, а исто толико и за други. Затим је тај новац проследио „Инвест-импорту”, у који је уложио оснивачки капитал. Из те фирме је нашем предузећу дао позајмицу, а сада то сматра дугом и потражује од нас новац – кажу радници из радне групе.

Покушали смо да контактирамо и другу страну, Слободана Симића, али и његовог сина, који је генерални директор „Инвест-импорта”, али се на наше позиве нико није јавио.

Радници кажу да Слободан Симић није у земљи.