Kanabe diplomatija

Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, 27. jula – Da se kadrovska politika u MIP-u BiH vodi na prijateljskim, rodbinskim i stranačkim principima ovdašnja javnost je manje-više bila upoznata, ali kada je državno Predsedništvo pre nekoliko dana imenovalo Borišu Arnauta za ambasadora u Srbiji, a Jasina Ravašde u Kuvajtu pokazalo se da su kreatori državne politike i diplomatije svoje interese i želje svojih prijatelja i stranačkih kolega stavili ispred svih drugih.

Uporište za takvu tvrdnju manji deo sarajevske štampe, ali i nekih drugih medija, mogao je naći u školskoj spremi zaposlenih u MIP-u, ali i u kadrovskoj strukturi najviših diplomatsko-konzularnih predstavništava. U svet se odlazilo bez diplomatskog, pa i radnog iskustva i znanja jezika ali sa jakom stranačkom i prijateljskom zaleđinom. U Sarajevu se prepričava da je jedan od njih u Rim stigao tako što je onima koji su odlučivali pokazivao sliku na kojoj je zagrljen sa Alijom Izetbegovićem. Bila je to neposredno posle rata dovoljna preporuka za visoku poziciju u diplomatiji.

Iza svega stajala policija

Imenovanje Boriše Arnauta za ambasadora u Beogradu, na čemu je insistirao član Predsedništva Haris Silajdžić, ima neke karakteristike takve politike, jer Arnautova biografija je takva da bi ga teško mogla preporučiti i za državnu službu, a ne za diplomatiju. Prema zvaničnoj biografiji koju su ispred sebe imali članovi Predsedništva Arnaut je završio Pravni fakultet 1978. godine u Sarajevu, a zatim jedno vreme radio i kao sudija, rat je proveo u MUP-u BiH-a, u MIP-u se našao već posle Dejtonskog sporazuma i to na poziciji šefa vizno-pasoškog odeljenja. Četiri godine je bio generalni konzul u Minhenu, a zatim 2002. godine ponovo, kao šef, preuzima vizno-pasoške poslove u MIP-u BiH.

Nijedna rasprava o reviziji državljanstava naturalizovanim be-ha građanima u periodu od 1992. do 2005. nije mogla proći a da se njegovo ime ne pomene. Zvanično mu se pripisuje, kako je objavio nedeljnik "Slobodna Bosna", da se na 214 rešenja o prijemu u be-ha državljanstvo nalazi njegov potpis, od čega se većina odnosi na lica iz islamskih zemalja, a među njima je veliki broj mudžahedina koji su počinili ratni zločin u BiH. U tom poslu bio je brži od bilo koga jer se njemu pripisuje i rešenje Abdelilahu Karači koji je postao državljanin BiH 31. januara 1992, kada BiH još nije bila međunarodno priznata. Potpis je stavio i na rešenje Enama Arnouta koji je 2003, osuđen u Čikagu na 11 godina zatvora zbog finansiranja Al Kaide.

Na pitanja komisije za reviziju državljanstava o njegovom delovanju i davanju pomenutih rešenja svojevremeno je odgovorio da je iza svega stajala policija koja je proveravala identitete onih koji su podnosili zahteve.

Po preporuci sina

Da apsurd bude potpun, Arnaut je pre par godina imenovan za člana državne komisije čiji je zadatak borba protiv trgovine ljudima. Pomenuti nedeljnik naglašava da je imenovanju Arnauta za ambasadora kumovao njegov sin Damir koji radi u kabinetu Silajdžića, kao savetnik za spoljnu politiku, koji je od svog šefa tražio da mu i majku Mirsadu, koja već radi u diplomatiji, imenuje za konzula u Vašingtonu.

Čuđenje ovdašnje javnosti izazvalo je i imenovanje Jasina Ravašde u Kuvajtu koji već 13 godina boravi u Sarajevu, zvanično kao dopisnik nekih listova i Silajdžićev savetnik. U be-ha državljanstvo je primljen 1994. kada je promenio i lični identitet, pa i imena svojih roditelja. Rođen je u Jordanu, fakultet završio u Beogradu 1983. i od tada radi u "medijskim , diplomatskim i državnim institucijama" bivše države i BiH. Odlukom Predsedništva BiH odlazi za ambasadora u Kuvajt gde su i do sada bili Silajdžićevi favoriti a sve troškove diplomatskog predstavništva podmirivala je zemlja domaćin i UAE.

Slučajno ili ne, kada su prošla pomenuta imenovanja, tročlano Predsedništvo je utvrdilo neka pravila prema kojima će, kako je izjavio predsedavajući Željko Komšić, "ubuduće za ambasadore i konzule biti imenovani samo afirmisani delatnici u diplomatskoj službi". Pre toga je na njegov zahtev za ambasadora u Crnoj Gori imenovan čovek bez dana rada u diplomatiji.