Srbija ima devet meseci za reforme

Svetska banka je u junu prošle godine poručila da Srbija nije u neposrednoj opasnosti od bankrota u narednih šest meseci do godinu dana. Prošlo je devet meseci, ali dodatno vreme kupili smo rebalansom budžeta, kaže Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Za reforme sada ponovo imamo šest ili najviše devet meseci.

„Ako se ne dese u tom periodu, niko više neće verovati da će ih uopšte biti. Vrlo je opasno ako nestane politički kredibilitet. U slučaju da vlada dogovori program s nama i MMF-om i onda ga ne sprovede za najviše devet meseci, ja više ne mogu braniti zemlju pred direktorima Svetske banke”, kaže Verheijen.

U izbornoj kampanji se obećavalo da se penzije neće dirati, najavljivale su se i dodatne subvencije, što nije po volji međunarodnih finansijskih institucija i Fiskalnog saveta.
Za reformu penzionog sistema potrebne su dublje analize, koje još nisu gotove. Savetovali smo vladu da plate u javnom sektoru ne smanjuje svima, nego da ukloni zloupotrebe.

Osnovice tih plata, kojih sada ima osam, trebalo bi izjednačiti tako da oni koji rade isti posao imaju istu platu. Subvencija za preduzeća u restrukturiranju nema u budžetu za ovu godinu. Ali, ta preduzeća i dalje koštaju državu, jer radnicima ne uplaćuju doprinose i poreze, pa se to izdvaja iz budžeta. To je državu, zajedno sa subvencijama, koštalo oko 750 miliona evra godišnje.

U budžetu je za otpremnine predviđeno dovoljno para i za slučaj da sva ova preduzeća bankrotiraju. Zato je važno da se situacija s tim preduzećima reši što brže jer bi se, ako se to bude odlagalo, mogao povećati pritisak da se ta sredstva upotrebe za nešto drugo.

Ako se taj novac ne bi smeo upotrebiti ni za šta drugo, znači li to da je bankrot tih preduzeća neminovan?

Mislimo da jeste, za 70–80 odsto tih preduzeća. Nije to kraj sveta jer mnoga od njih „sede” na vrednim zgradama i zemlji koji se mogu korisnije upotrebiti. Ali, da bi se ta imovina koristila efikasno, moraju se izmiriti obaveze prema radnicima i kreditorima, tako da novi vlasnik ima čistu situaciju. Uloga tranzicionog fonda budžeta jeste da reši ta dugovanja.

Prema nezvaničnim informacijama, MMF nam je opet poručio da 100.000 ljudi od 780.000 iz javnog sektora mora ići. Koliko bi ljudi prema procenama Svetske banke trebalo da ostane bez posla?

Ne znam otkud nagađanja o 100.000 ljudi. U 153 preduzeća u procesu privatizacije zaposleno je 30.000 ljudi. Ne očekujemo da će svi oni ostati bez posla, neka preduzeća će možda biti prodata pa će zadržati deo radnika. U portfoliju Agencije za privatizaciju je još 400 preduzeća koja nisu u restrukturiranju. Ona za sada manje-više preživljavaju, ali se mora videti šta s njima. Ako se za neka od njih nađe kupac, on sigurno neće zadržati sve radnike. Tu je i 25-30 velikih državnih preduzeća, poput „Srbijagasa”, EPS-a, „Telekoma”. Zakon iz 2012. godine predvideo je da se u njih uvede profesionalni menadžment i da se odnos između njih i vlade zasniva na ugovoru i pokazateljima rezultata. To je trebalo da se završi za šest meseci, ali do januara ove godine samo je pet preduzeća prešlo na takav oblik poslovanja. Tu se, međutim, ne postavlja pitanje otpuštanja, već reorganizacije.

Koliko vremena za nalaženje novog posla otpuštenima može „kupiti” budžetski tranzicioni fond s novcem za otpremnine?

U budžetu ima sredstava za javne radove. Srbija još nije povukla 3,5 milijardi evra kredita međunarodnih finansijskih institucija. I taj novac može biti upotrebljen za javne radove koji bi se kratkoročno apsorbovao deo otpuštenih dok na srednji rok poslovi ne nastanu u privatnom sektoru. Koliko se vremena može kupiti otpuštenima, zavisi od toga šta će raditi s otpremninama koje dobiju iz tranzicionog fonda. Mogu ga uložiti u dodatnu obuku ili pokretanje svog posla.

Pokretanje svog biznisa u Srbiji je, prema izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja, teško. Kredit za početni kapital nije lako dobiti, građevinsku dozvolu još teže, sudska zaštita investitora je slaba.

Uz rešavanje problema državnih preduzeća, nužan je i novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi pojednostavio proceduru za dobijanje građevinskih dozvola. Bez toga, investitori neće moći da otvaraju nova radna mesta. Nacrt izmena tog zakona, koji je vlada donela, neće pomoći u tome.

Vođenje svog posla otežava i visina dažbina koje poslodavac plaća na radnike. Prema izveštaju Svetske banke, učešće tih nameta u troškovima rada kod nas je veće od proseka Evrope i zapadne Azije. Bivši ministar privrede Saša Radulović zagovarao je njihovo smanjenje kako bi se olakšalo zapošljavanje, ali je vlada ostala nema. Da li nam je i takva reforma nužna?

U radnom zakonodavstvu Srbije ističe se to što poslodavac koji otpusti radnika mora da mu plati otpremninu za ceo radni vek a ne samo za vreme koje je proveo kod njega. Drugo, bez obzira na to koliko sati radite, poslodavac mora platiti fiksan iznos doprinosa. To ne ohrabruje zapošljavanje na nepuno radno vreme, na koja postoje i druga ograničenja. Sve to zajedno ne podstiče zapošljavanje. Ali, nije ceo Zakon o radu loš. Nameti na rad moraju se promeniti. Problem je u tome što je trenutno vrlo teško smanjiti poresko opterećenje poslodavca na radnu snagu jer su budžetu onda potrebna alternativna sredstva finansiranja. Jedna od opcija je porez na imovinu, koji više pogađa one sa vrednijom imovinom. Porez na rad sada više pogađa one koji imaju niže plate.

Radnici su najavu tih promena doživeli dramatično i zato što su se plašili da će im se smanjiti prava u zemlji u kojoj inspekcija rada ne štiti ni ono što im se već garantuje.

Mislim da nijedna od stvari koje sam spomenuo ne utiče duboko na prava radnika.

Pre tri godine Svetska banka nas je opomenula da zbog sporih procedura nismo povukli 900 miliona dolara kredita koje ste već bili odobrili. Sada Srbija ima 3,5 milijardi evra kredita koji nisu povučeni. Znači li to da se reforma državne uprave nije nimalo ubrzala?

Tih 3,5 milijardi su sredstva koja smo odobrili mi, EBRD, EIB, Nemačka razvojna banka. Sredstva za nekoliko naših projekata od pre tri godine su povučena i upotrebljena. Još imamo problema na izgradnji Koridora 10, zbog bankrota izvođača radova „Alpine”, ali i zato što državno preduzeće „Koridor 10” ne radi kao što bi trebalo. Drugi veliki problem je RTB „Bor”. Finansiramo izgradnju njihovog kolektora otpadnih voda, i to delimično beskamatnim sredstvima, ali se apsolutno ništa ne pomera.

Najavljeno je još subvencija za RTB „Bor”.

Za hitne popravke starog kolektora vlada je tamo za četiri godine potrošila novca koliko smo mi dali za novi kolektor. Pri tom se, pošto su posredi hitne popravke, za to ne raspisuju javne nabavke, ne radi se po procedurama.

Svetska banka je pre nekoliko meseci odložila odluku o dodeli kredita od 250 miliona dolara za podršku budžetu Srbije zbog toga što nisu usvojeni reformski zakoni. Iz istog razloga je Saša Radulović dao ostavku, tvrdeći da to pokazuje da nema volje za reformama. Da li je odlaganjem odluke o kreditu i Svetska banka poručila da čeka dokaz spremnosti?

Da ne verujemo u tu spremnost, ne bismo odluku odložili već bismo kredit otkazali. Ne bismo ni pre tri nedelje zajedno sa MMF-om poslali tim da razgovara s predstavnicima vlade o tome kako možemo finalizirati taj posao. Nekoliko lidera iz vlade reklo nam je da žele da se to završi do kraja juna. Ne možemo pretpostaviti da ne govore istinu.

Naveli ste da ste fleksibilni u pogledu sadržine tih zakona. Slažete li se s Radulovićevim nacrtima ili biste, kao sindikati i partije, nešto menjali?

Mi očekujemo, kao nužni minimum, da ti zakoni omoguće rešavanje pitanja 153 preduzeća u procesu privatizacije. Radulovićevi nacrti išli su i dalje od toga. Ako se elementi koji garantuju rešavanje problema državnih preduzeća zadrže u izmenama zakona a sve ostalo se ukloni, mi ćemo i to podržati.

Da li se ono što je u Radulovićevoj verziji išlo dalje od tog nužnog minimuma kretalo u pravcu kojim očekujete da vlada na kraju pođe?

Pitanje državnih preduzeća valja rešiti hitno. Ostalo može biti korisno ali mu je potrebno više vremena. Zato je zasad bolje da se usvoji to što je minimum.

Nezaposlenih sad već ima 760.000. Naplata PDV-a zaostaje za onim što je budžetom predviđeno, što pokazuje da nema prometa, odnosno da novca nemaju ni građani, ni privreda, pa zato ni država. Aleksandar Vučić kaže da ćemo u 2015. godini osetiti boljitak. S obzirom na sve ove pokazatelje, misli li Svetska banka da je to realno?

To me je pitala i osoba koja je učestvovala u restrukturiranju državnih preduzeća u Istočnoj Nemačkoj. Rekao sam da se pozitivan efekat može očekivati za dve-tri godine. Istina je, međutim, da je Istočnoj Nemačkoj trebalo pet do osam godina. Mi moramo biti brži jer pet do osam godina nemamo.

Preveliko srce državne uprave

„Srbija je jedina zemlja koja je tokom krize povećala broj zaposlenih u javnom sektoru. Baltičke zemlje, koje su u odnosu na BDP imale veći procenat zaposlenih nego Srbija, sad su ispod vas. Ako se uporedite s novim članicama EU i zemljama Balkana, izuzev Slovenije, Srbija troši najveći udeo BDP-a na plate u javnom sektoru.

Među članicama EU i državama-kandidatima, Srbija ima najviše zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj stanovnika. Na hiljadu stanovnika, u javnom sektoru zapošljavate 20 ljudi više nego Crna Gora, koja je manja zemlja.

Ako pogledate ono što je srce državne uprave, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita, Srbija tu zapošljava 580.000 ljudi. Malo veće zemlje, poput Češke, Belgije, Mađarske ili Bugarske, imaju između 230.000 i 400.000 radnika.

Način na koji se plate raspodeljuju u tom sektoru u Srbiji nije ni transparentan ni efikasan. Ljudi za isti posao dobijaju različite plate a rezultati Srbije u obrazovanju, zdravstvu i efikasnosti javnih investicija daleko su iza zemalja koje na to troše znatno manje”, kaže Toni Verheijen.