Evropska pijaca pasoša

Farma svinja u Galiciji, pogon za obradu šećerne trske na karipskom ostrvu Sent Kits ili vila na grčkom ostrvu Serifos, koja staje 1.500 evra po kvadratnom metru? To je danas dilema bogataša širom sveta koji, u nameri da obezbede deci ugledno školovanje, izbegnu poreze u domovini ili operu nešto para, žele da počnu novi život na nekim od najlepših adresa krizom urušenog sveta.

U jeku krize, Portugalija se prva dosetila da je pasoš države članice Evropske unije primamljiva roba bogatim strancima.

U isto vreme kada je 2011. godine ondašnji premijer Portugala Pedro Pasuš Kueljo poručio mladim nezaposlenim sunarodnicima da je najbolje da emigriraju jer kod kuće hleba nema, zvanični Lisabon počeo je da razrađuje šemu „zlatnih viza” za strance.

Dovoljno je bilo da imućni dođoš kupi imanje u Portugaliji za pola miliona evra, provede u toj zemlji sedam dana, pa da stekne dozvolu boravaka, i neograničenog kretanja po EU. Druga varijanta da se finansijska elita nekadašnjeg trećeg sveta, preko Portugalije dokopa Evrope, bila je da uloži milion evra u lokalni biznis ili otvori 10 radnih mesta u toj zemlji.

Od 2012. godine, Lisabon je izdao 734 takve „zlatne vize” i zgrnuo preko 440 miliona evra. Više 80 odsto kupaca portugalskih „zlatnih viza” jesu kineski državljani, koji na veliko kupuju vinograde i životinjske farme, prenosi Bi-Bi-Si.

Za onih stotinak hiljada Portugalaca koji su po savetu Pedra Pasuša Kuelja u međuvremenu emigrirali u Brazil, Angolu ili Mozambik, savet sadašnjeg predsednika države Anibala Kavako Silve je da „ostanu u zemlji i probaju da se zaposle na seoskim gazdinstvima”, kod domaćih i stranih posednika.

Umesto njih, novopečene „zlatne” pridošlice sada imaju rok od šest godina da se prilagode Portugaliji, nauče jezik i po mogućnosti uključe u lokalne privredne komore ako se nadaju da za šest godina steknu pravo na pasoš EU.

Neometeni previranjima na evropskom tržištu rada i beznadežnim rastom nezaposlenosti među tamošnjom omladinom, strani bogataši odskora uočavaju da im i druge članice EU prostiru crveni tepih dugogodišnje dobrodošlice.

Da bi pazarili dozvolu boravka u Grčkoj, strani bogataši treba da usmere četvrt miliona evra na kupovinu imanja u zemlji gde je vrednost nekretnina od 2008. godine opala za najmanje 33 odsto, ističe Janis Revitis, predsednik Grčke federacije agenata za nekretnine.

„Danas su 80 odsto kupaca na ostrvima stranci, a svega petina Grci. Stranim državljanima je veoma interesantna mogućnost da dobiju boravišnu dozvolu ako u Grčku ulože 250.000 evra”, ističe Revitis, koji spominje da su cene luksuznih vila širom Grčke, od Halkidikija (koji je popularan među ruskim investitorima) do Mikonosa (gde je sve više turskih kupaca), prepolovljene u poslednjih šest godina.

Osiromašeni evropski susedi Portugalije i Grčke nisu dugo oklevali da se pridruže trgovini pasošima za keš. Španija je nedavno pokrenula svoj program „zlatnih viza”. Da bi se dobila dozvola boravka (sa kasnijim kvalifikacijama za pasoš), potrebna investicija od pola miliona evra plus 183 dana provedena u zemlji.

Valeta je u januaru – tek na veliki pritisak Brisela – prihvatila da od stranaca koji bi da postanu vlasnici malteških pasoša zahteva ne samo minimum 350.000 evra investicije (u nekretninama) već i godinu dana života na Malti. Trci za strane kupce domaćih pasoša odnedavno se pridružuju Bugarska (dovoljno je pola miliona dolara, tvrdi OECD), Makedonija, Rumunija, Mađarska, Holandija...

Zvanični Brisel sa neskrivenom nelagodom prati sezonu otvaranja pasoškog tržišta bogatašima iz bivšeg trećeg sveta.

„Zemlje članice EU trebalo bi da daju državljanstvo samo onim osobama koje imaju autentičnu vezu sa dotičnom zemljom. Državljanstvo ne bi trebalo da bude na prodaju”, ocenila je početkom godine Vivijan Reding, potpredsednica Evropske komisije.

I dok se evropske države u oskudici – od Velike Britanije do Grčke i Portugalije – utrkuju u mamljenju bogatih stranaca dozvolama boravka i pasoša, konkurencija ne sedi skrštenih ruku.

Egzotičnom arhipelagu Sent Kits, koji je još 1984, pokrenuo shemu „državljanstvo za investicije”, prošle jeseni pridružilo se i ostrvo Antigva. Karipski duet za sada nudi mnogo više od evropskih takmaca.

Sa investicijom od tričavih 400.000 dolara, i pasošem tih ostrva, bogate pridošlice dobijaju prolaz u najmanje 120 država sveta, među njima i u EU. Prema svemu sudeći, cena nekretnina za strance u Evropi mogla bi uskoro još da opadne.