Европска пијаца пасоша

Фарма свиња у Галицији, погон за обраду шећерне трске на карипском острву Сент Китс или вила на грчком острву Серифос, која стаје 1.500 евра по квадратном метру? То је данас дилема богаташа широм света који, у намери да обезбеде деци угледно школовање, избегну порезе у домовини или оперу нешто пара, желе да почну нови живот на неким од најлепших адреса кризом урушеног света.

У јеку кризе, Португалија се прва досетила да је пасош државе чланице Европске уније примамљива роба богатим странцима.

У исто време када је 2011. године ондашњи премијер Португала Педро Пасуш Куељо поручио младим незапосленим сународницима да је најбоље да емигрирају јер код куће хлеба нема, званични Лисабон почео је да разрађује шему „златних виза” за странце.

Довољно је било да имућни дођош купи имање у Португалији за пола милиона евра, проведе у тој земљи седам дана, па да стекне дозволу боравака, и неограниченог кретања по ЕУ. Друга варијанта да се финансијска елита некадашњег трећег света, преко Португалије докопа Европе, била је да уложи милион евра у локални бизнис или отвори 10 радних места у тој земљи.

Од 2012. године, Лисабон је издао 734 такве „златне визе” и згрнуо преко 440 милиона евра. Више 80 одсто купаца португалских „златних виза” јесу кинески држављани, који на велико купују винограде и животињске фарме, преноси Би-Би-Си.

За оних стотинак хиљада Португалаца који су по савету Педра Пасуша Куеља у међувремену емигрирали у Бразил, Анголу или Мозамбик, савет садашњег председника државе Анибала Кавако Силве је да „остану у земљи и пробају да се запосле на сеоским газдинствима”, код домаћих и страних поседника.

Уместо њих, новопечене „златне” придошлице сада имају рок од шест година да се прилагоде Португалији, науче језик и по могућности укључе у локалне привредне коморе ако се надају да за шест година стекну право на пасош ЕУ.

Неометени превирањима на европском тржишту рада и безнадежним растом незапослености међу тамошњом омладином, страни богаташи одскора уочавају да им и друге чланице ЕУ простиру црвени тепих дугогодишње добродошлице.

Да би пазарили дозволу боравка у Грчкој, страни богаташи треба да усмере четврт милиона евра на куповину имања у земљи где је вредност некретнина од 2008. године опала за најмање 33 одсто, истиче Јанис Ревитис, председник Грчке федерације агената за некретнине.

„Данас су 80 одсто купаца на острвима странци, а свега петина Грци. Страним држављанима је веома интересантна могућност да добију боравишну дозволу ако у Грчку уложе 250.000 евра”, истиче Ревитис, који спомиње да су цене луксузних вила широм Грчке, од Халкидикија (који је популаран међу руским инвеститорима) до Миконоса (где је све више турских купаца), преполовљене у последњих шест година.

Осиромашени европски суседи Португалије и Грчке нису дуго оклевали да се придруже трговини пасошима за кеш. Шпанија је недавно покренула свој програм „златних виза”. Да би се добила дозвола боравка (са каснијим квалификацијама за пасош), потребна инвестиција од пола милиона евра плус 183 дана проведена у земљи.

Валета је у јануару – тек на велики притисак Брисела – прихватила да од странаца који би да постану власници малтешких пасоша захтева не само минимум 350.000 евра инвестиције (у некретнинама) већ и годину дана живота на Малти. Трци за стране купце домаћих пасоша однедавно се придружују Бугарска (довољно је пола милиона долара, тврди ОЕЦД), Македонија, Румунија, Мађарска, Холандија...

Званични Брисел са нескривеном нелагодом прати сезону отварања пасошког тржишта богаташима из бившег трећег света.

„Земље чланице ЕУ требало би да дају држављанство само оним особама које имају аутентичну везу са дотичном земљом. Држављанство не би требало да буде на продају”, оценила је почетком године Вивијан Рединг, потпредседница Европске комисије.

И док се европске државе у оскудици – од Велике Британије до Грчке и Португалије – утркују у мамљењу богатих странаца дозволама боравка и пасоша, конкуренција не седи скрштених руку.

Егзотичном архипелагу Сент Китс, који је још 1984, покренуо схему „држављанство за инвестиције”, прошле јесени придружило се и острво Антигва. Карипски дует за сада нуди много више од европских такмаца.

Са инвестицијом од тричавих 400.000 долара, и пасошем тих острва, богате придошлице добијају пролаз у најмање 120 држава света, међу њима и у ЕУ. Према свему судећи, цена некретнина за странце у Европи могла би ускоро још да опадне.