Objedinjenom naplatom bez rupa u stažu

Od 1. marta ove godine, posle pune decenije sveopšte finansijske nediscipline, Srbija se polako svrstava u red zemalja u kojima je plaćanje poreza i doprinosa uobičajen računovodstveni posao. Baš kao i sama isplata zarada ili drugih oporezivih prihoda. I sve to zahvaljujući projektu Objedinjene naplate koji je osmislila i razvila magistar Snežana Mitrović, iz Saveza računovođa i revizora čiji bi, možda, višegodišnji trud ostao uzaludan da njen projekat nije stigao u ruke donedavnom prvom čoveku Poreske uprave mr Ivanu Simiču.

On je brzo shvatio šta mu je ponuđeno na sreću svih nas kojima je stalo da imamo overene zdravstvene knjižice i uredne uplate doprinosa u Fondu PIO. Ostalo je bilo stvar tehnike. Ministarstvo finansija pokrenulo je reformu Poreske uprave, a ona sa svoje strane uvela elektronsko poslovanje i prihvatila uvođenje Objedinjene naplate.

„Politika” godinama piše o potrebi jačanja finansijske discipline, podsećajući na legendarnu Službu društvenog knjigovodstva, koja je nepromišljenom odlukom ukinuta 2003, ali za čije vreme nijedan dinar s računa preduzeća nije mogao da se „skine” dok se ne plate porezi i doprinosi. Da li je ovo što se sada radi sa Objedinjenom naplatom povratak takvom redu i finansijskoj disciplini koju nešto stariji po dobrom pamte?

Jeste, kaže nam, ne bez ličnog i profesionalnog zadovoljstva Snežana Mitrović, uz dodatak – „mislim da smo, zbog kompjuterske tehnike i tehnologije, sada svakako ispred onog doba od pre 25 ili 30 godina”.

Na pitanje, da li se konačno doskočilo utajivačima poreza, firmama koje ne plaćaju poreze i doprinose pa stotine hiljada radnika ima neoverene knjižice i silne rupe u stažu, Mitrovićeva kaže da je više nego sigurna da je s doslednom primenom njenog projekta odzvonilo onima koji bi da selektivno plaćaju obaveze. Uz samo jedan uslov – Objedinjenom naplatom, onako kako je postavljena, ne mogu promaći samo firme koje rade „na belo”.

Za one koji i dalje rade na „crno” Objedinjena naplata ne postoji. Oni su izvan zakona i za njih važe druga pravila, ali za oko 400.000 malih, srednjih, velikih preduzeća i svih organizacija i preduzetnika, koji su registrovani i svakodnevno rade, a to znači i plaćaju svoje obaveze, izvrdavanja više nema. To se, konačno, uverava nas Mitrovićeva, vidi i po veoma dobrim rezultatima naplate i prilivima na račune Fonda PIO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za nezaposlenost ali i još stotine drugih institucija, korisnika javnih finansija. Od 1. marta, od kada je puna primena Objedinjene naplate poreza i doprinosa, pa do 18. marta, dakle za 12 radnih dana, naplaćeno je 26 milijardi dinara. Dve milijarde dinara dnevno u proseku. To je mnogo više nego u istom periodu prošle godine.

Tajne, kaže, Mitrovićeva nema. Svaki računovođa u bilo kojoj firmi za bilo koje plaćanje prihoda, na koje se plaća porez po odbitku,elektronski popunjava obrazac objedinjene naplate. Takozvani PPP PD. U njega se sve upiše i šalje se Poreskoj upravi. Ona kontroliše ispravnost prijavei dodeljuje broj za plaćanje. TakozvaniBOP. Poreska uprava informaciju vraća u elektronskomobliku, poreskom obvezniku, koji taj dodeljeni broj, BOP, unosi u nalog za prenos sredstava i šalje ga banci na plaćanje. Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji nijedna poslovna banka ne može da isplati ni dinar za koji se plaća porez po odbitku, a da pre toga, poreski obveznik, ne dostavipojedinačnu poresku prijavu, PPP PD, Poreskoj upravi na proveru.

Tehnologija plaćanja time još nije završena. Na osnovu tog naloga, gde se sve obaveze za porez i doprinose plaćaju na jedan jedinstven račun, preko poslovne banke, u okviru platnog prometa NBS,sredstva se prenose Trezoru, a on ih raspoređuje primaocima prihoda u okviru budžeta Srbije.

Je li to kraj, pitamo, Snežanu Mitrović. Da, kaže. „Time smo stavili pod kontrolu isplatu prihoda i uplata obaveza zaporez i doprinose”. To bi u najkraćem bila Objedinjena naplata poreza i doprinosa.

Nije li to sve malo komplikovano, pitamo našu sagovornicu? Koliko sve to traje? Ni najmanje, tvrdi. Celokupa „operacija” kontrole obrasca PPP PD kao uslov za plaćanje na jedinstveni račun putem Objedinjene naplate ne traju duže od dva do devet minuta. „E, ako je to nekome, kome je stalo do reda i poštovanja elementarnih pravila finansijske discipline, a po čemu smo do juče bili najgori u celom regionu, dugo i zapetljano, moj savet je da se polako privikne ili da se obavesti kako se to u svetu radi. Mi smo brži, jednostavniji i efikasniji nego veći broj zemalja u Evropi”, tvrdi naša sagovornica.

Srbija, po njenim rečima, nije Objedinjenom naplatom dobila samo efikasansistem za naplatu javnih prihoda, već su time postignute mnoge uštede i racionalnosti o kojima se gotovo do juče nije ni slutilo. Jedinstvenim računomprestaje potreba za popunjavanjem stotine raznih obrazaca i naloga za plaćanje, za svakog korisnika javnih prihoda, a da se ne govori o bitnom poboljšanju poslovnog ambijenta, prevazilaženju netačnih salda na poreskim računima kod Poreske uprave, ažurnosti evidencija obračunatih i uplaćenih javnih prihoda, koje će svako moći da kontroliše, jednostavnim računarskim potezom, naglašava Snežana Mitrović.