Preminuli rad

Terali lisicu, isterali vuka. Ovako bi se u najkraćem mogla objasniti aktuelna rasprava o nacrtu zakona o sistemu plata u javnom sektoru. Po ministru Dušanu Vujoviću, čuvaru državne kase, koji bi svaki izdatak da smanji, ako ne može da ga eliminiše, neprihvatljiv je predlog da se, recimo, za obračun bolovanja državnih činovnika uzmu prosečna primanja zaposlenih uvećana za regres, dežurstva, noćni, prekovremeni, pa i minuli rad. Samo gola osnovica plate.

Ministarka Kori Udovički predlaže nešto socijalnije rešenje – da odlazak na bolovanje ne bude kazna i finansijsko iznurivanje zaposlenih, te da, na primer, plata medicinske sestre s 20 godina radnog staža od oko 33.100 ne padne na svega 21.515 dinara ako ode na bolovanje duže od mesec dana.

I dok ta rasprava još traje, a zakon se krčka u dva resora, na teren je ponovo izašlo pitanje minulog rada, koji, kao navodni relikt socijalističkog samoupravljanja, treba što pre ukinuti i izbaciti iz Zakona o radu ne bi li se poslodavcima pojeftinio rad i smanjili troškovi. Kao krunski ideološki razlog, navodi se da kapitalistička Evropa ne poznaje minuli rad, a pošto EU pristupamo čista srca, prihvatajući gotovo sve njene tekovine, ništa lakše nego uz jedan propis, za sada samo u državnoj upravi, pripremiti teren za ukidanje minulog rada i za privatne poslodavce. Oni su, nimalo slučajno, s obe ruke podržali tu ideju ministra Vujovića na nedavnom Socijalno-ekonomskom savetu.  

Sindikalci su poručili ministru Vujoviću da ga više interesuje šta piše na digitronu nego što ćemo zbog manjih plata ostati bez mnoštva lekara. Vujović je, tvrde očevici, na to mirno rekao da bi lekari mogli da „potraže drugu državu”.

Možda bi za sve koji od 2014. primaju umanjen minuli rad, samo kod poslednjeg poslodavca, lakše rešenje bilo da se potraži drugi ministar, ali dotle valja odgovoriti na samo jedno pitanje – šta je to zapravo minuli rad.

Je li to radni doprinos bivših generacija u kojem sada uživamo ili je to i ono što smo svi mi, koji sada radimo, ulagali u sebe, svoje veštine, nova znanja i sposobnosti, ne bi li naš poslodavac ili vlasnik kapitala imao veći profit?

Da li se kroz minuli rad može platiti novinar koji je, recimo, za vreme svog radnog veka naučio tri-četiri jezika, ovladao zanatom, ili lekar specijalista, primarijus? Čiji je to kapital, kako ga vrednovati i izraziti?

U sadašnjem sistemu vrednost minulog rada formalno se meri godinama radnog staža – što duži radni staž, to veći procenat minulog rada i nešto veći dohodak. Možda to nije najbolja vaga, ali ova vlada je na svojoj, pa i sadašnjoj, izbornoj zastavi vidno istakla ideal socijalne države. Ovo što se sada predlaže u vezi s (pre)minulim radom daleko je, mnogo daleko od toga.