Stranački "rat" oko rata

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. jula - Dok se još ne zna ko će proglasiti pobedu i da li će je uopšte biti na najvećem frontu današnjice, rat u Iraku se sve brže vraća na teren s koga je pokrenut i pretumbava političku scenu SAD. Haos u Bagdadu i oko njega mogao bi čak i da presudno utiče na unutrašnji raspored snaga u supersili i određivanje njenog budućeg statusa u svetskim poslovima – procenjuju analitičari. Irački rat je prerastao možda u najveći spoljnopolitički spor svih vremena među glavnim američkim strankama – sugeriše Majkl Mandelbaum, specijalista sa univerziteta Džons Hopkins.

"Taj rat ne liči ni na jedan naš prethodni rat i oko njega ovde vodimo partijski rat, kakvog nije bilo ni u vreme Vijetnamskog rata" (okončanog pre više od tri decenije) izjavio je "Los Anđeles tajmsu", koji u današnjem broju pomno analizira fenomen povratnog dejstva sporne spoljne vojne intervencije.

Zajednička nevolja

"Spoljna politika danas igra veću ulogu u predizbornim kampanjama (za predsednika SAD i veći deo sastava parlamenta) nego ikad posle hladnog rata (posle pada Berlinskog zida 1989. godine) smatra Kurt Kembel iz novog vašingtonskog Centra za novu američku bezbednost. Pritom će za pobedu na izborima biti ključna, dodaje, opredeljenja o dva rata – u Iraku i protiv terorizma.

Demokrate više govore o neophodnosti da se završi rat u Iraku a republikanci o potrebi da se nastavi rat protiv terorizma, pogotovu protiv "radikalnog islama" – sažima kalifornijski list stranačke diferencijacije. Ali, upozorava na zajedničku nevolju izbornih rivala: "Ankete pokazuju da većina Amerikanaca traži jasne odgovore na oba pitanja".

Teško da će takvom zahtevu biti udovoljeno. Birači će, najverovatnije, sve do izbornog časa u novembru sledeće godine dobijati samo dvosmislene nagoveštaje – zamućenosti pokazuju zavidnu otpornost na pokušaje razbistravanja.

Amerika je trenutno izložena jakom "bumerang efektu" svoje spoljne politike. Šef Bele kuće Džordž Buš je 2003. naredio pohod na Irak, uz pogrešne pretpostavke i obećanja da će to označiti preuređivanje sveta a naročito modernizaciju Bliskog istoka, ali je "uspeo" da poljulja tradicionalna savezništva i da u lanac poveže krize "proširenog Bliskog istoka", od Gaze do Avganistana. Ujedno, nove ovdašnje obaveštajne procene kažu da se glavni neprijatelj Al kaida "oporavila i da sprema nove udare na SAD (poput onih otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. godine) zbog kojih je Vašington poveo "globalni rat protiv terorizma".

Da bi jedna drugu i širu javnost odobrovoljile, dve glavne stranke će pokušati da pokažu specifično jedinstvo na "manje spornim pitanjima". Ni to nije jednostavno.

Oko "kosovskog pitanja", na primer, demokrati ističu kako su u mandatu njihovog lidera Bila Klintona bombardovanjem "završili glavni posao" dok razvoj situacije pokazuje da je republikancima ostavljen "vruć krompir". Jer, određivanje budućeg statusa te pokrajine, koja je pod međunarodnom upravom a deo Srbije, pojačalo je već narasle zazore u odnosima Vašingtona s Moskvom, i izazvalo nove sporove oko dometa međunarodnog prava i dodatna delikatna raslojavanja u Evropskoj uniji.

Spoljna politika je, u svakom slučaju, zaoštrila američka partijska prepucavanja i predizborna nadmetanja. "Radije bih da ja izgubim izbore nego da mi izgubimo u iračkom ratu", poručuje uporno republikanski predsednički pretendent Džon Mekejn. Zasad mu se poklič delimično ostvaruje: osetno su mu opale podrške donatora i anketiranih, dok se irački košmar nastavlja i nad Mekejnom uverljivu prednost drži bivši njujorški gradonačelnik Rudolf Đulijani koji više insistira na istrajavanju u "ratu protiv islamskog terorizma".

Duboka preispitivanja

U taboru demokrata došlo je do spoljnopolitičkog duela između njihovih favorita za predsedničku nominaciju – Hilari Klinton i Baraka Obame. Bivša "prva dama" je konkurentu prebacila da je na tom polju "neodgovoran i naivan" zato što je najavio da bi već u prvoj godini mandata razgovarao sa stranim "tiranima". Ilinoiski kadar je senatskoj koleginici "žestoko uzvratio", okarakterisavši je kao "samo lakšu kategoriju" kursa vladajućeg tandema – vrlo nepopularnog u anketama – koji čine Buš i potpredsednik Ričard Čejni.