Romani preispitivanja

Kada se pogleda izbor Ninovog, ali i drugih žirija koji dodeljuju nagrade za najbolji roman (sa svešću da je to samo jedan od mogućih izbora jer neka od najboljih ostvarenja poput romana S. Srdića i I. Đerić, B. Babića, nisu ušla u njih), nameću se zanimljiva poređenja. Uočljivo je da oba romana iz najužeg Ninovog izbora (nagrađeni Tai, Gorana Gocića i sa jednim glasom manje, Arkadija, Milete Prodanovića), sadrže jaku kritičku notu kao pretpostavku romanesknog zbivanja, baš kao i (takođe iz najužeg Ninovog izbora) roman Mi, izbrisani, Slobodana Vladušića, o kome je već bilo reči na ovom mestu. Takođe, ni jedan od ovih romana ne baštini klasično fabuliranje, već bi se pre mogli opisati kao proza nastala iz sudara različitih žanrova i književnih tradicija.

Formalno gledano, Tai je esejizirana dokumentarističko-putopisna i autobiografska proza koja se paralelno definiše i odrednicama postmodernog, epistolarnog i ljubavnog romana ili pak fabulizirane studije iz imagologije (grana komparativne književnosti čiji je predmet proučavanja predstava o Drugome) te se pokušajem razobličavanja stereotipa približava kritičkoj misli koju tvori Arkadija. Arkadija se, pak, analizom predstava o Nama, više uklapa u satirični žanr koji koristi sve poznate tradicije od Rablea do Domanovića i sva oruđa satiričnog repertoara, od hiperbole do groteske.

Arkadija je, ako naslov shvatimo ironično, veoma daleko od mitološkog predloška idilčne zemlje, već je pre stradija ovih prostora pristinuta tranzicionim i tajkunskim društvom. Kritikom društva se bavi i Gocić iako ne govori direktno o nama, pa čak ni o evropskom identitetu. Tajland nam se prikazuje kao idilično mesto, a zapadnjak ili kao uzurpator ili kao nemoćan da razume emotivne i spoznajne nijanse kojima navodno vladaju Tajlanđani.

Koliko god je kritika zapadnog kanona u romanu Tai dominantna, ne može se izbeći utisak da se idilični Tajland Gocićevog zaljubljenog junaka ipak urušava pod pritiskom materijalnog te je predstava o dva sveta, istočnom i zapadnom, veoma kontraverzna i da se mora iščitavati tek kao predložak za razmišljanje i preispitivanje o sopstvenim znanjima i predrasudama, dok je Prodanović, shodno odabranom žanru satire, manje u razmišljanjima a više u, kroz metaforu izrečenoj, direktnoj osudi zatečenog stanja. Sličnosti i suprotnostiizmeđu ova dva dela se najbolje mogu uočiti na primeru teme prostitucije paradigmatične za oba romana. U Arkadiji prostitucija dobija dramatične razmere trgovine belim robljem, Gocić je pak opisuje kao način da na Istoku žene život uzmu u svoje ruke ili da doprinesu porodičnoj zaradi. Koliko smo spremni da zatvaramo oči pred tranzicionim katastrofama pa čak i da ih opravdavamo, provociraju zapravo oba autora.

Ne treba ipak previše uopštavati niti zbog navedenih poređenja stavljati znak jedankosti između ova dva romana. Tai i Arkadija su dva veoma različita ostvarenja, gotovo sa suprotnih ivica jednog književnog svemira. Ali ova mala esperktiza vodi jednom drugom zaključku. Provokacija, kritički ton, podsticaj na lični angažman i razmišljanje kao da su izvučeni na svetlo dana izdvajanjem ova dva romana (a mogu im se priključiti i pisci pomenuti s početka teksta). Da li je ipak varka da su najbolji romani upravo oni atipične forme i, za domaću književnost, ne baš uobičajenog kritičkog poriva koji vapi za promenama kako tematskim tako i formalnim?. Ili je to samo svakidašnja želja da se ukaže na to da poetička „razmrdavanja” mogu biti produktivna u moru, u svakom pogledu raznovrsne ali, nažalost, ipak osrednje romaneskne produkcije? Ne može se otrgnuti utisku da su romani koje su žiriji (svesno ili nesvesno?) protekle godine izdvojili, vešto izmicali poetičkoj slici klasične romaneskne strukture kakvu čitaoci najčešće očekuju, ali je u realnosti retko kada dobijaju sem u pakovanju najlošijih ostvarenja. Što opet govori u prilog tezi da je „klasičan” roman samo iluzija koja već odavno ne postoji, ako je ikada i postojala. I da su izvesni pomaci i insistiranje na drugačijim pristupima književnom delu ipak dobrodošli.

Jasmina Vrbavac