Čarobni svet pesama autističnog dečaka

„Život je kao san

Nikada ne znaš kuda vodi

Možeš da planiraš koliko želiš

Da ti svaki dan bude kao u rokovniku

A onda se za tili čas sve preokrene

I na drugu stranu krene“

Ovo su početni stihovi pesme „Čaroban dan”, koju je napisao devetnaestogodišnji Luka Mijović i koja čini sastavni deo njegove zbirke pesama „Biti drugačiji”, koja će biti promovisana 2. aprila – na Svetski dan osoba sa autizmom. Na prvi pogled Luka nije drugačiji od svojih vršnjaka – vlasnik je neodoljivog osmeha i profila na „Fejsbuku”, na kome duhovito komentariše događaje u svetu koji ga okružuje i objavljuje svoje pesme, vatreni je navijač Crvene zvezde i Novaka Đokovića, uživa u poeziji Mike Antića i mašta da otputuje na Ibicu. Jedino po čemu se Luka Mijović razlikuje od većine svojih vršnjaka jeste činjenica da ovaj beogradski tinejdžer ima autizam – složen razvojni poremećaj koga, između ostalih simptoma, karakteriše i poremećaj govornog razvoja i nedostatak komunikacionih veština.

Međutim, činjenica da nije u stanju da govori Luku nije sprečila da napiše više od 500 pesama na srpskom i engleskom jeziku, a zahvaljujući velikom entuzijazmu roditelja i defektologa, Luka je pronašao svoj „kanal komunikacije” sa porodicom i svetom – a to je kompjuter. Preko njega Luka komunicira sa roditeljima, sestrom, drugarima i svojim virtuelnim prijateljima na popularnoj društvenoj mreži „Fejsbuk”.  

– Sa 18 meseci Luka je prestao da izgovara reči koje je naučio do tada i mi smo shvatili da je njegov motorički razvoj u stagnaciji – on do danas nije savladao umeće vezivanja pertli i otkopčavanja dugmića. Čim smo primetili da zaostaje u razvoju za svojim vršnjacima, odveli smo ga kod pedijatra koji nam je rekao da nema razloga da budemo zabrinuti, jer deca imaju različit tempo razvoja. Ispostavilo se da lekar nije bio u pravu i da ipak imamo razloga za zabrinutost – Luki je sa 2,5 godine postavljena dijagnoza autizma, a mi već 17 godina u saradnji sa defektolozima Snežanom Babović i Mirom Kaluđerović vodimo borbu da Luka živi kao njegovi vršnjaci – priča majka Tanja Mijović.

Ona priznaje da su do treće godine na sve načine pokušavali da nateraju Luku da progovori po svaku cenu.

– Kada smo shvatili da Luka ne može da nam „pokloni” govor na dar i da je zbog toga bio beskrajno tužan i frustriran, uvideli smo da moramo da pronađemo drugi, neverbalni kanal komunikacije sa svojim detetom – taj „kanal” postao je kućni računar. Zahvaljujući napretku tehnologije, internetu i beskrajnom entuzijazmu svojih terapeuta Luka nije uskraćen ni za jedno znanje kojim raspolažu njegovi vršnjaci, koji su zainteresovani da otkrivaju svet oko sebe – priča Tanja Mijović.      

Ona ipak ističe da je Luka – izuzetak koji potvrđuje pravilo da deca sa autizmom uglavnom odrastaju u nepotpunim porodicama, jer očevi nemaju snage da nose breme ovog poremećaja ili u ustanovama socijalne zaštite.

– Imamo sreću što smo na vreme odveli Luku kod defektologa, što imamo novca da plaćamo terapeute koji rade sa našim detetom i, konačno, što je porodica ostala jedinstvena. Tek kada sam pre sedam godina rodila kćerku shvatila sam koliko naša država uskraćuje Luku za sve ono što čini normalno detinjstvo i mladost – moja devojčica ide na folklor, odbojku i glumu, a Luka nije u mogućnosti, jer nijedan sportski klub nema program za decu sa smetnjama u razvoju. Maša će uskoro krenuti na rekreativnu nastavu sa svojim društvom, a Luka je putovao samo sa nama – kaže Tanja Mijović. 

Zahvaljujući činjenici da živi u Beogradu Luka je dobio mogućnost da ide u specijalnu školu u kojoj ima kvalitetne učitelje, oseća se sigurno i prihvaćeno i u koju ga odvozi minibus.

– Da živimo u nekom manjem gradu Luka ne bi bio uključen u obrazovni sistem, a ja bih verovatno bila prinuđena da dam otkaz da bih 24 časa dnevno brinula o njemu. Međutim, ja znam šta će sa Lukom biti kada mene više ne bude na ovom svetu – sudbina osoba sa autizmom jeste da završe u nekom od domova socijalne zaštite, jer u našoj zemlji ne postoje Kuće za autistične osobe u kojima bi one, uz pomoć personalnih asistenata, mogle da vode samostalan život – kaže Tanja Mijović.   

-----------------------------------------------------------------------------

U Srbiji živi oko 3.000 osoba sa autizmom

Zbirka pesama „Biti drugačiji” biće promovisana u sredu 2. aprila u 18 časova u knjižari „Delfi” u beogradskom SKC-u . Štampanje ove knjige omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a 2. aprila brojne ustanove u Beogradu, kao što su Narodna skupština, Gradski parlament, Hram Svetog Save, Most na Adi, skver na Slaviji, spomenik kod konja, Palata „Albanija” i zgrada SKC-a biće osvetljene plavom bojom, kako bi se skrenula pažnja na činjenicu da u našoj zemlji živi oko 3.000 osoba sa autizmom.