Чаробни свет песама аутистичног дечака

„Живот је као сан

Никада не знаш куда води

Можеш да планираш колико желиш

Да ти сваки дан буде као у роковнику

А онда се за тили час све преокрене

И на другу страну крене“

Ово су почетни стихови песме „Чаробан дан”, коју је написао деветнаестогодишњи Лука Мијовић и која чини саставни део његове збирке песама „Бити другачији”, која ће бити промовисана 2. априла – на Светски дан особа са аутизмом. На први поглед Лука није другачији од својих вршњака – власник је неодољивог осмеха и профила на „Фејсбуку”, на коме духовито коментарише догађаје у свету који га окружује и објављује своје песме, ватрени је навијач Црвене звезде и Новака Ђоковића, ужива у поезији Мике Антића и машта да отпутује на Ибицу. Једино по чему се Лука Мијовић разликује од већине својих вршњака јесте чињеница да овај београдски тинејџер има аутизам – сложен развојни поремећај кога, између осталих симптома, карактерише и поремећај говорног развоја и недостатак комуникационих вештина.

Међутим, чињеница да није у стању да говори Луку није спречила да напише више од 500 песама на српском и енглеском језику, а захваљујући великом ентузијазму родитеља и дефектолога, Лука је пронашао свој „канал комуникације” са породицом и светом – а то је компјутер. Преко њега Лука комуницира са родитељима, сестром, другарима и својим виртуелним пријатељима на популарној друштвеној мрежи „Фејсбук”.  

– Са 18 месеци Лука је престао да изговара речи које је научио до тада и ми смо схватили да је његов моторички развој у стагнацији – он до данас није савладао умеће везивања пертли и откопчавања дугмића. Чим смо приметили да заостаје у развоју за својим вршњацима, одвели смо га код педијатра који нам је рекао да нема разлога да будемо забринути, јер деца имају различит темпо развоја. Испоставило се да лекар није био у праву и да ипак имамо разлога за забринутост – Луки је са 2,5 године постављена дијагноза аутизма, а ми већ 17 година у сарадњи са дефектолозима Снежаном Бабовић и Миром Калуђеровић водимо борбу да Лука живи као његови вршњаци – прича мајка Тања Мијовић.

Она признаје да су до треће године на све начине покушавали да натерају Луку да проговори по сваку цену.

– Када смо схватили да Лука не може да нам „поклони” говор на дар и да је због тога био бескрајно тужан и фрустриран, увидели смо да морамо да пронађемо други, невербални канал комуникације са својим дететом – тај „канал” постао је кућни рачунар. Захваљујући напретку технологије, интернету и бескрајном ентузијазму својих терапеута Лука није ускраћен ни за једно знање којим располажу његови вршњаци, који су заинтересовани да откривају свет око себе – прича Тања Мијовић.      

Она ипак истиче да је Лука – изузетак који потврђује правило да деца са аутизмом углавном одрастају у непотпуним породицама, јер очеви немају снаге да носе бреме овог поремећаја или у установама социјалне заштите.

– Имамо срећу што смо на време одвели Луку код дефектолога, што имамо новца да плаћамо терапеуте који раде са нашим дететом и, коначно, што је породица остала јединствена. Тек када сам пре седам година родила кћерку схватила сам колико наша држава ускраћује Луку за све оно што чини нормално детињство и младост – моја девојчица иде на фолклор, одбојку и глуму, а Лука није у могућности, јер ниједан спортски клуб нема програм за децу са сметњама у развоју. Маша ће ускоро кренути на рекреативну наставу са својим друштвом, а Лука је путовао само са нама – каже Тања Мијовић. 

Захваљујући чињеници да живи у Београду Лука је добио могућност да иде у специјалну школу у којој има квалитетне учитеље, осећа се сигурно и прихваћено и у коју га одвози минибус.

– Да живимо у неком мањем граду Лука не би био укључен у образовни систем, а ја бих вероватно била принуђена да дам отказ да бих 24 часа дневно бринула о њему. Међутим, ја знам шта ће са Луком бити када мене више не буде на овом свету – судбина особа са аутизмом јесте да заврше у неком од домова социјалне заштите, јер у нашој земљи не постоје Куће за аутистичне особе у којима би оне, уз помоћ персоналних асистената, могле да воде самосталан живот – каже Тања Мијовић.   

-----------------------------------------------------------------------------

У Србији живи око 3.000 особа са аутизмом

Збирка песама „Бити другачији” биће промовисана у среду 2. априла у 18 часова у књижари „Делфи” у београдском СКЦ-у . Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања, а 2. априла бројне установе у Београду, као што су Народна скупштина, Градски парламент, Храм Светог Саве, Мост на Ади, сквер на Славији, споменик код коња, Палата „Албанија” и зграда СКЦ-а биће осветљене плавом бојом, како би се скренула пажња на чињеницу да у нашој земљи живи око 3.000 особа са аутизмом.