Hrvatska da vrati stanarska prava

Međunarodna zajednica bi trebalo da izvrši pritisak na Hrvatsku kako bi Srbima koji tamo žive bila vraćena sva prava koja su im oduzeta pre dvanaest godina, izjavio je juče u Beogradu predsednik Zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislav Švonja.

Govoreći na konferenciji za novinare povodom 12. godišnjice operacije "Oluja", on je rekao da bi Hrvatska pre svega trebalo da vrati stanarska prava, imovinu i pravo na penzije Srbima koji su se vratili u Hrvatsku, kao i da obezbedi održivi povratak u tu zemlju svim izbeglim i raseljenim Srbima.

Švonja je naveo da bi Vlada Srbije i predsednik Srbije trebalo da pokrenu inicijativu da se Srbima obezbede ta osnovna ljudska prava. "Krajnje je vreme da posle 12 godina taj problem počne da se rešava, jer gotovo ništa od onoga što je zvanična Hrvatska obećala nije ispunjeno. Neiskreni su pozivi hrvatskih zvaničnika da se prognanici vrate", kazao je Švonja.

On je ukazao da je, po zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, u Hrvatskoj 40.000 Srba bez stanarskih prava, da za njih 20.000 nije rešeno pitanje penzije, kao i da 280 srpskih sela u Hrvatskoj nema struju.

Švonja je naveo da Srbi u Hrvatskoj u ovom trenutku vode oko 10.000 imovinskih sporova. "I dalje se traga za 2.700 nestalih Srba. Srbi povratnici u Hrvatskoj ne mogu da dobiju posao. Problem su i optužnice za nepostojeće ratne zločine. U ovom trenutku ima 5.000 prijava, a 700 Srba je osuđeno.

On je naveo da zvaničnici u Srbiji nisu ispunili očekivanja Srba iz Hrvatske i zatražio od njih da zaštite Srbe u Hrvatskoj.

Švonja je kritikovao i predstavnike Srba u hrvatskom Saboru.

Član predsedništva Zajednice Srba Hrvatske i BiH Milimir Mučibabić naveo je da izbeglice iz Hrvatske, BiH i sa Kosova dele istu sudbinu. "Hrvatska mora da pre ulaska u Evropsku uniju ispuni kolektivna i lična prava Srba i ne može ih proglašavati građanima drugog reda", ukazao je Mučibabić.

On je zatražio da se formira državni institut za izbeglištvo i dijasporu, koji bi se bavio problemima izbeglih i raseljenih Srba iz Hrvatske, BiH i sa Kosova.

Predstavnici Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH najavili su da će na godišnjicu akcije "Oluja" 4. avgusta u 9.30 održati protest ispred hrvatske ambasade u Beogradu.

U 11.00 časova biće služen parastos u crkvi Svetog Marka, posle čega će na Trgu Nikole Pašića biti održan Četvrti ilindenski krajiški sabor.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (samoproklamovana Republika Srpska Krajina). Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

Prema nekim podacima, s obzirom na to da preciznih podataka još nema, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava procenjuje da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorija koje su bile pod kontrolom krajiških Srba.

Beta