Nevidljive promene na Kubi

Da li se nešto kreće na Kubi, iako je naizgled sve isto kao i pre odlaska Fidela Kastra na operaciju? Brojni analitičari leve orijentacije takođe pokušavaju da odgonetnu aktuelnu kubansku enigmu.
Dugogodišnji akreditovani dopisnik madridskog "Paisa" sa Kube Manuel Vinsent, sa uvidom u ideološku mapu jednopartijske države, tvrdi ovih dana da je partija zaokupljena suštinskom dilemom: koje reforme sprovesti na ostrvu kako bi revolucija nadživela svoje istorijske vođe.
Iako je tranzicija reč koja se ne izgovara, Raul i Fidel, na dva različita načina,  međusobno uigrani do savršenstva pripremaju zemlju za vreme bez prezimena Kastro.
U političkom opticaju je reč "kontinuitet" kao ime za neophodne promene.

Oni koji pokušavaju da podstaknu promene spolja, kao što su SAD i neke druge zemlje, govore o tranziciji, i zato je ta reč ovde uprljana. No, naše društvo se menja i svima je očigledno da "kubanski socijalizam takođe mora da se transformiše", kaže Rafael Ernandes, član komunističke partije i direktor časopisa "Temas", retke tribine na ostrvu koja pruža prostor za "pozitivnu kritiku".

Oko 70 odsto Kubanaca rodilo se posle revolucionarne 1959. godine, a tri od jedanaest miliona imaju manje od dvadeset godina. Dok u penziju ili u legendu odlazi istorijska generacija, njihovi sinovi i unuci uspeli su da prožive samo surova oštećenja revolucionarnih vrednosti, ništa od onog romantičnog idealizma i stremljenja ka "čoveku novog kova". Stvarnost je potpuno drugačija nego ona iz šezdesetih i sedamdesetih. Nove generacije imaju drugačije snove od onih koje su vojevale na Sijera Maestri.

Protivrečnosti su očigledne. Reforme devedesetih nisu uspele, oni koji zavise od državnog pesosa ne uspevaju da sastave kraj sa krajem, dok oni koji su se snašli da dođu do dolara – žive u sasvim drugačijoj Kubi. Jedan ekonomski stručnjak, koji ne želi da mu se ime povlači po stranoj štampi, ističe da bilo koji kelner u hotelu, od bakšiša u dolarima, zarađuje dvadeset puta više nego lekar specijalista.

Dok država nije u stanju da omogući pristojne plate i život, privatna inicijativa se i dalje potiskuje. Dok je privatni sektor 1995. brojao oko 200.000 ljudi, danas je u njemu zaposleno samo sto hiljada Kubanaca, iznosi ovaj profesor univerziteta u Havani.

Država priznaje, o tome je govorio i Raul Kastro na mitingu povodom praznika revolucije, da je put "kontinuiteta" trasiran samo ako se obezbedi bolji život stanovništva, ali se državnim preduzećima koja drže sektor poljoprivredne proizvodnje odbija svaka samostalnost, a radnici se finansijski ne podstiču na veću proizvodnju.

Društvo vapi za reformama, upozorava  Orlando Markes, glavni urednik katoličkog časopisa "Palabra nueva" (Nova reč). Ove godine, prvi put, Kuba je zabeležila pad broja stanovnika. Sociolozi ocenjuju da mlade žene ne žele decu u ovim teškim vremenima, a desetine hiljada Kubanaca napušta zemlju u potrazi za boljim životom u Americi.

Sa druge strane, seljaci van zadruga koji drže oko trideset posto zemlje, a proizvode više od 60 posto poljoprivrednih proizvoda, ne žele da plodove svoga rada prodaju državi u bescenje.

Posmatrači primećuju promene među običnim građanima: dok su se nekada žalili samo na svakodnevne probleme (gužve i čekanje u javnom saobraćaju, male plate, nestašice…), danas su spremniji da otvoreno kažu kako su neophodne nove mere za čitav model.

U akademskim krugovima pojačava se debata o neophodnosti da se otpočne sa ekonomskim reformama i otvori prostor za masovnije učešće u političkom životu. Mnogi socijalisti po ubeđenju upozoravaju da je ovo odlučujući trenutak i da će "svako odlaganje staviti pod hipoteku dostignuća revolucije".

Godina bez Fidela obeležena je ipak malim i nevidljivim promenama, koje imaju veliku političku težinu. Omekšani su uvozni propisi, pa oni koji putuju mogu da unesu kompjutere i dividije, otplaćeni su državni dugovi seljacima, povećana je naknada za meso i mleko… državna preduzeća podstaknuta su sa najvišeg mesta da upute svoje predloge za povećanje proizvodnje.

Gde se tačno nalazi tanka crvena linija preko koje revolucija ne sme da pređe?

Mnogi misle da 76-godišnji Raul Kastro u stvari samo želi da "dobije na vremenu". Drugi kažu da je mlađi brat Fidela Kastra svestan svoje uloge – da podstakne suštinske promene za vreme koje će učiniti da socijalizam nadživi prezime. Mnogi citiraju nacionalnog heroja Hosea Martija, koji je rekao da je u politici "realno ono što se golim okom ne da videti". Oni veruju u nevidljivu tranziciju koja je na Kubi u toku.