Građanin Habzburg u Srbiji

Potomku bivše austrougarske carske dinastije Karlu Habzburgu Lotringenu izvesno će dugo ostati u sećanju ovonedeljna poseta našoj zemlji. Od prvog dana boravka, minulog ponedeljka, Habzburgu Lotringenu su ukazane počasti koje bi u njegovoj Austriji bile nezamislive.

Premijer Ivica Dačić primio je juče gosta carskoaustrougarskog porekla na razgovor, a danas je predsednik Tomislav Nikolić trebalo da primi Austrijanca u audijenciju.

Premijerov kabinet je, u međuvremenu, izdao saopštenje o susretu, predstavljajući gosta iz alpske republike kao austrijskog političara Karla fon Habzburga, nehotimično ili s namerom prelazeći preko dve činjenice.

Prvo, potomak nekadašnje austrougarske carske dinastije je i zvanično – bivši političar. Na izborima za Evropski parlament 1999. godine nije uspeo da premaši cenzus od tri odsto glasova (osvojio je 1,56 odsto), a kratko potom se povukao iz političkog života zbog dokazane umešanosti u nekoliko afera. Između ostalog, sud ga je proglasio posredno odgovornim za zloupotrebu novca iz fonda „Vorld vižn”, sa funkcijom širokog pojma – podsticanje razumevanja među narodima. Novac, ukupno 650.000 tadašnjih šilinga (oko 46.500 evra), korišćen je da bi se finansirala neuspela izborna kampanja za EP. Sud je krivcem proglasio direktora fonda, ali je predsedniku naloženo da novac vrati u blagajnu fonda iz ličnog džepa, jer je kao predsednik fonda, u najmanju ruku, zapostavio principe kontrole korišćenja novca.

Karl Habzburg-Lotringen je danas, zvanično, zemljoposednik.

Drugo, ime i prezime ovonedeljnog austrijskog gosta koje je uneseno u sve zvanične dokumente, pa i u njegov pasoš, ne sadrži plemićku titulu „fon”. Po slovu austrijskog ustava on je građanin kao i svi ostali, a pozivanje na plemićko poreklo mu je zakonom zabranjeno.

Austrijanac se ipak rado osvrće kad neko uz njegovo prezime pomene i dodatak „fon”, zaboravljajući pri tom da mu je dolazak u Austriju dozvoljen tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kada se njegov otac Oto Habzburg odrekao u svoje ime i ime svojih naslednika svih titula, a naravno i prava na austrijski tron, u slučaju eventualnog ponovnog uspostavljanja monarhije.

„Rođen sam u Bavarskoj, a moj austrijski pasoš mi je ispostavio austrijski konzulat u Minhenu... Važio je za sve zemlje sveta – osim za Austriju, gde mi je bio zabranjen ulazak”, nedavno je ispričao Karl Habzburg-Lotrnigen novinarima britanskog „Gardijana”.

Šta je navelo najviše predstavnike naše zemlje da mu posvete toliku pažnju? Istini za volju, u kominikeima su istaknute izjave Habzburga – po kojim Austrija pruža snažnu podršku evropskom putu Srbije – da je interes obe države da unaprede politički dijalog i ekonomsku saradnju.

Kako bi ta saradnja po Habzburgovoj zamisli trebalo da izgleda, teško je pretpostaviti. Građanin Habzburg-Lotringen, naime, neumorno ističe ideju osnivanja dunavske konfederacije – tvorevine koju je njegov otac Oto prvi put predstavio predsedniku SAD Frenklinu Ruzveltu ne bi li pod plaštom denacifizacije podstakao restauraciju crno-žute monarhije.

Pred polazak na put u Beograd, potomak careva koji su sunovratili Srbiju i svet u ratne strahote dao je intervju za bečki dnevnik „Kurir”, ističući zajedničku krivicu svih evropskih aktera, a ne samo Nemačke i Austrougarske, kako je to utvrđeno Versajskim ugovorom: „Ipak, inicijator je bio Gavrilo Princip, a krivica Franca Jozefa je bila samo u tome što nije dovoljno preduzeo da se rat spreči”, rekao je Habzburg i u istom dahu uporedio ustavni zakon koji mu zabranjuje da nosi plemićku titulu i da se vrati u dvorac Šenbrun u Beču – sa Benešovim dekretima kojim je ozvaničeno oduzimanje imovine sudetskim Nemcima u Češkoj posle Drugog svetskog rata.

Karl Habzburg-Lotringen doputovao je u Srbiju kao predsednik Panevropske unije, katoličke političke organizacije koja zagovara unijatizam, a u širem kontekstu i osamostaljenje Vojvodine zarad njenog kasnijeg pripajanja nekoj „dunavskoj konfederaciji” pod vođstvom Habzburga, ali i kao poglavar reda Zlatnog grala, plemićke organizacije oko Habzburga (postoji i burbonska linija ovog reda), koja poput masona ili rotarijevaca dovodi svoje članove na uticajne položaje.